Полилактична киселина (ПЛА), материјал биљног порекла који се обично користи у одећи, чашама за једнократну употребу и контејнерима, јавља се као одржива алтернатива традиционалној пластици на бази уља. Иако се може компостирати у индустријским постројењима, научници нису били сигурни у његову способност природног распадања у океану.
Тестирање у природи
Према наводима часописа „Њусајентист“, Сара-Џејн Ројер је са својим тимом са Универзитета Калифорнија у Сан Дијегу упоредила старење различитих материјала на површини океана и десет метара испод површине у мрежастом кавезу. Пратили су узорке текстила израђене од пластике на бази уља, биопластике попут ПЛА и природних материјала као што је памук, проверавајући их и фотографишући сваке недеље. После 14 месеци на мору, ПЛА узорак остао је нетакнут баш као и пластика на бази уља, док су се влакна на бази памука потпуно распала и разградила у отприлике месец дана.
Слични резултати и у лабораторији
Амерички научници поновили су експеримент и у лабораторији користећи морску воду и бактерије. Ни ПЛА ни тканине на бази уља нису показивале знаке хемијске деградације.
„Уопште се нису разградили у природном и лабораторијском окружењу“, тврди Ројер.
Недостатак свести о материјалима који се купују
Ројер истиче недостатак свести потрошача о материјалима које купују и препоручује избегавање пластике за једнократну употребу, одабир чаша за вишекратну употребу и смањење потрошње одеће.
Студија баца светло на изазове повезане с пластиком која се може компостирати и њихову стварну способност разградње у различитим окружењима.