Прекомерно коришћење спољних осветљења, као што су улично, рекламно и оно са спортских објеката, умањује видљивост звезда.
Астрономи су 2016. године утврдили да Млечни пут више није видљив на трећини насељиве територије човечанства, а светлосно загађење се од тада још више појачало.
„Ноћно небо је део наше животне средине и наредне генерације би биле знатно ускраћене ако не би могле да виде ноћно небо у правом издању, баш као када бисте били ускраћени да видите птичје гнездо. Не морате бити астроном да би вам било стало до овога. Нисам орнитолог, али ако не бих чуо цвркут птица у мојој башти, осећао бих се осиромашено“, рекао је британски астроном са Кембриџа Мартин Рис.
Рис је оснивач парламентарне групе за праћење ноћног неба, која је недавно направила извештај у којем се позива на мере да се избегне светлосно загађење.
Ту улазе предлози да се формира министарство за ноћно небо, створи комисија и да се одреде стандарди за јачину и усмеравање осветљења.
Истраживање физичара Кристофера Кубе из немачког Центра за геонауку открива да светлосно загађење сада ствара ефекат да се ноћно небо осветљава за 10 одсто годишње, што може да изазове такав ефекат да се и најсветлије звезде „нестану“ са неба врло брзо.
Дете које је рођено када је било видљиво 250 звезда на небу, данас, до напуњене 18. године, може да види само 100, преноси „Гардијан“.