https://sputnikportal.rs/20230506/ima-li-zemlja-jos-jedan-mesec-naucnici-izneli-novu-teoriju-o-njegovom-poreklu-1155281333.html
Има ли Земља још један месец: Научници изнели нову теорију о његовом пореклу
Има ли Земља још један месец: Научници изнели нову теорију о његовом пореклу
Sputnik Србија
Астероид откривен 2016. године научници проучавају са циљем да открију дали је његово порекло повезано са Земљиним јединим природним сателитом - Месецом. 06.05.2023, Sputnik Србија
2023-05-06T22:58+0200
2023-05-06T22:58+0200
2023-05-06T22:58+0200
наука и технологија
наука и технологија
астероид
месец
земља
истраживање
астрономија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/01/07/1149103121_0:156:3000:1844_1920x0_80_0_0_121c2eb040604e43a87e06f1c4dfc71e.jpg
Астероид назван „Камоалева“ означава се као објекат с путањом која је увек у близини Земље, али оно што је занимљиво то је да су научници открили да је у неким аспектима тај астероид сличан Месецу. Стога се намеће логично питање – да ли је тај астероид некада био део нашег Месеца?„Камоалева“ је откривен 2016. године у опсерваторији Халеакала. Реч је о необичном објекту, јер се његова орбита мења током времена. Док се она мења, увек остаје близу Земље. Његова површина такође плени пажњу научника, јер рефлектује светлост на исти начин као и Месец, захваљујући присутности силиката. И док све то представља интригантан траг о његовом пореклу, то није и једини траг.Нова научна студија испитује орбиту тог астероида, како би се открило да ли је могао бити избачен с Месеца. Њен главни аутор је Хозе Даниел Кастро-Циснерос са Одсека за физику на Универзитету у Аризони.По чему је „Камоалева“ посебан астероид?Понекад мала тела у Сунчевом систему не следе хелиоцентричне орбите. Уместо тога, због орбиталних резонанција, могу да деле орбиту масивне планете. Такви објекти се називају коорбиталним објектима. Земља има 21 коорбитални објект: два су такозвани Тројанци, шест их је у стању квазисателита, а 13 је у кретању потковице. Али, „Камоалева“ је другачији од осталих Земљиних квазисателита.Осталих 20 само је привремено у својим коорбиталним стањима, обично мање од неколико деценија, док „Камоалева“ истрајава у свом коорбиталном стању. Тај астероид прелази напред-назад између кретања у такозваној потковици и квазисателитског кретања, а то чини већ вековима и наставиће то да чини вековима. Научнике сада занима зашто је то тако и зашто тај астероид следи такву орбиту.Компјутерско моделовање као поглед у прошлостБудући да се не могу вратити у прошлост нити посматрати Месец током његове дуге историје, научници користе рачунаре за симулацију догађаја са широким распоном варијабилних вредности и анализирају добијене резултате. Конкретно, научници су у новој студији моделовали честице избачене с Месеца ударима метеорита у његову површину.Већина честица у њиховој симулацији напушта близину Земље и Месеца и прелази у орбите око Сунца, што није изненађујуће, јер Сунчева доминантна маса утиче на све у Сунчевом систему. Само мали број тих честица не улази у хелиоцентричне орбите. Уместо тога, заузимају орбите сличне „Камоалева“ орбити.Како ти избачени објекти беже из околине Земља-Месец и развијају се у хелиоцентричне орбите, откривамо да мали део њих даје исходе који су компатибилни с динамичким понашањем „Камоалеве“, истичу аутори студије.Који кратер на Месецу би могао бити „Камоалевин“ извор?Месечева површина је прекривена ударним кратерима, а историјски запис који се чува у тим кратерима представља добар тест за хипотезу лунарног судара за астероид „Камоалева“. Удари о месечеву површину рутински имају брзине од 22 километра у секунди, могу имати брзине и до 55 километара у секунди. Друге симулационе студије показују да ударци при тим брзинама могу избацити крхотине које путују брзином од 6 км/секунди, што је знатно изнад прага од 2,4 км/секунди за бег из Месечеве орбите.Студије лунарних кратера такође показују да се велики ударни кратери, већи од 33 километра у промеру, појављују сваких 25 милиона година, а ти велики кратери су вероватни извори ударних избачаја, који путују довољно брзо да побегну из Месечеве орбите. Аутори студије кажу да ће се у будућности морати да се позабаве питањем који је кратер могао бити извор „Камоалеве“.Кина планира мисију на „Камоалеву“Ако научници могу да докажу да је „Камоалева“ део Месеца, то отвара неке интригантне могућности, попут мисија намењених његовом истраживању. „Камоалева“ је мали астероид, можда само 40 метара у промеру, али то није спречило Кину да развије сопствену амбициозну мисију одласка до тог астероида. Мисија се зове Тјанвен-2, а уз саму летелицу биће и нано-орбитер и нано-ландер. Нано-ландер ће узети узорак астероида који ће бити враћен на Земљу на анализу. Тјанвен-2 би требало да буде лансиран 2025. године, а такође ће посетити и комету311П/ПАНСТАРС.Уколико кинеска мисија буде успешна, можда ћемо коначно знати је ли „Камоалева“ заиста некада била део Месеца, пише Сајенс алерт.
https://sputnikportal.rs/20230428/strasna-barbika-astronomi-otkrili-jedan-od-najsjajnijih-i-najmocnijih-objekata-u-svemiru-foto-1154930905.html
https://sputnikportal.rs/20230426/sta-je-izletelo-iz-crne-rupe-prvi-snimak-u-istoriji-foto-1154809907.html
https://sputnikportal.rs/20230223/uzdrmani-su-temelji-nauke-astronomi-otkrili-sest-objekata-u-svemiru-koje-ne-mogu-da-objasne-foto-1151403177.html
земља
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
наука и технологија, астероид, месец, земља, истраживање, астрономија
наука и технологија, астероид, месец, земља, истраживање, астрономија
Има ли Земља још један месец: Научници изнели нову теорију о његовом пореклу
Астероид откривен 2016. године научници проучавају са циљем да открију дали је његово порекло повезано са Земљиним јединим природним сателитом - Месецом.
Астероид назван „Камоалева“ означава се као објекат с путањом која је увек у близини Земље, али оно што је занимљиво то је да су научници открили да је у неким аспектима тај астероид сличан Месецу. Стога се намеће логично питање – да ли је тај астероид некада био део нашег Месеца?
„Камоалева“ је откривен 2016. године у опсерваторији Халеакала. Реч је о необичном објекту, јер се његова орбита мења током времена. Док се она мења, увек остаје близу Земље. Његова површина такође плени пажњу научника, јер рефлектује светлост на исти начин као и Месец, захваљујући присутности силиката. И док све то представља интригантан траг о његовом пореклу, то није и једини траг.
Нова научна студија испитује орбиту тог астероида, како би се открило да ли је могао бити избачен с Месеца. Њен главни аутор је Хозе Даниел Кастро-Циснерос са Одсека за физику на Универзитету у Аризони.
По чему је „Камоалева“ посебан астероид?
Понекад мала тела у Сунчевом систему не следе хелиоцентричне орбите. Уместо тога, због орбиталних резонанција, могу да деле орбиту масивне планете. Такви објекти се називају коорбиталним објектима. Земља има 21 коорбитални објект: два су такозвани Тројанци, шест их је у стању квазисателита, а 13 је у кретању потковице. Али, „Камоалева“ је другачији од осталих Земљиних квазисателита.
Осталих 20 само је привремено у својим коорбиталним стањима, обично мање од неколико деценија, док „Камоалева“ истрајава у свом коорбиталном стању. Тај астероид прелази напред-назад између кретања у такозваној потковици и квазисателитског кретања, а то чини већ вековима и наставиће то да чини вековима. Научнике сада занима зашто је то тако и зашто тај астероид следи такву орбиту.
С обзиром на орбиту сличну Земљиној и његову физичку сличност с материјалима са Месечеве површине, истражујемо хипотезу да би могао да настане као крхотина или фрагмент од удара метеороида у Месечеву површину, пишу аутори студије.
Компјутерско моделовање као поглед у прошлост
Будући да се не могу вратити у прошлост нити посматрати Месец током његове дуге историје, научници користе рачунаре за симулацију догађаја са широким распоном варијабилних вредности и анализирају добијене резултате. Конкретно, научници су у новој студији моделовали честице избачене с Месеца ударима метеорита у његову површину.
Већина честица у њиховој симулацији напушта близину Земље и Месеца и прелази у орбите око Сунца, што није изненађујуће, јер Сунчева доминантна маса утиче на све у Сунчевом систему. Само мали број тих честица не улази у хелиоцентричне орбите. Уместо тога, заузимају орбите сличне „Камоалева“ орбити.
Како ти избачени објекти беже из околине Земља-Месец и развијају се у хелиоцентричне орбите, откривамо да мали део њих даје исходе који су компатибилни с динамичким понашањем „Камоалеве“, истичу аутори студије.
Који кратер на Месецу би могао бити „Камоалевин“ извор?
Месечева површина је прекривена ударним кратерима, а историјски запис који се чува у тим кратерима представља добар тест за хипотезу лунарног судара за астероид „Камоалева“. Удари о месечеву површину рутински имају брзине од 22 километра у секунди, могу имати брзине и до 55 километара у секунди. Друге симулационе студије показују да ударци при тим брзинама могу избацити крхотине које путују брзином од 6 км/секунди, што је знатно изнад прага од 2,4 км/секунди за бег из Месечеве орбите.
Студије лунарних кратера такође показују да се велики ударни кратери, већи од 33 километра у промеру, појављују сваких 25 милиона година, а ти велики кратери су вероватни извори ударних избачаја, који путују довољно брзо да побегну из Месечеве орбите. Аутори студије кажу да ће се у будућности морати да се позабаве питањем који је кратер могао бити извор „Камоалеве“.
Остављамо то засебној студији, како бисмо истражили може ли месечев кратер одговарајуће величине, старости и географског положаја бити у складу с хипотезом о лунарном избацивању за порекло „Камоалеве“, пишу аутори студије.
Кина планира мисију на „Камоалеву“
Ако научници могу да докажу да је „Камоалева“ део Месеца, то отвара неке интригантне могућности, попут мисија намењених његовом истраживању. „Камоалева“ је мали астероид, можда само 40 метара у промеру, али то није спречило Кину да развије сопствену амбициозну мисију одласка до тог астероида. Мисија се зове Тјанвен-2, а уз саму летелицу биће и нано-орбитер и нано-ландер. Нано-ландер ће узети узорак астероида који ће бити враћен на Земљу на анализу. Тјанвен-2 би требало да буде лансиран 2025. године, а такође ће посетити и комету311П/ПАНСТАРС.
Уколико кинеска мисија буде успешна, можда ћемо коначно знати је ли „Камоалева“ заиста некада била део Месеца,
пише Сајенс алерт.
