Одлуку је донео жири који су чинили Раде Танасијевић (у својству претходног добитника), Дејан Алексић, Милош Милишић, Ана Гвозденовић и Драган Хамовић (председник).
Народни песник
Љубивоје Ршумовић је, истиче жири, колико песник за децу толико и народни песник.
„Бити народни песник не значи бити песник за ширину и мнозину, него значи бити песник у основи и песник по дубини. У модерно доба свет детињства уведен је у културни простор као нова повлашћена област, која упућује да испод културних слојева, нагомиланих и тешких, још увек обитава онапрвобитна, откривајућа и откривењска реч, коју разумеју сви без разлике. Сви, па и деца и оно дечје, основно у нама. То је реч обнове, рекреације, виталности и ведрине. У тој речи лежи импулс игре која покреће и бори се против досаде и страхоте постојања. То је реч, ако не увек чистоте, оно бар реч чистине и истините срдачности“, стоји у образложењу жирија.
Ршумовић, сматра жири, припада ретким примерцима примерне шкртости на речима:
„Језичком економијом погађа у срж ствари. Не расипа речи – а има их у изобиљу“.
Чува суштину језика
Мало ко је, истиче жири, показивао толику спретност у баратању ововремским урбаним, медијским и технолошким садржајима и поступцима, уједно чувајући суштину језика који је понео из златиборског завичаја:
„Мало ко је успео да помири и захтеве унука и захтеве дедова и да приближи два удаљена искуствена света. Ослушкује Ршум и унука Алексу, на пример, као што из незнани дозива Првог Ршума, фигуру родоначелника – 'Мора да је био снажан. Болу/Вичан. Мора да је пио/Кишницу са коре трешње. Школу/Не похађо. Жестоко се био...' Језик на који се наслања поистовећује са вољеним пределима – 'Српски језик говори смрека на Тари/И каћунак на Равној Гори/Српски шапућу дрински сплавари/И Студеница српски збори'“.
Повратак завичају
Примећује жири и Ршумовићево „непорециво осећање припадности породици, родном крају и ширем отаџбинском окружењу који су повезани језиком и заједничким удесом.
„У тим поврацима завичају и дому предачком, статус лепог симбола задобија крушна мрва хлеба насушног: 'Између ње и вечности танка нит / Тај безначај је чува од свега злог / Довољно велика да врабац буде сит / Довољно мала да се нахрани Бог'. Ситна честица твари одржава свеукупност живота“.
Признање, које чине уникатна златопечатна повеља и икона Преображења Господњег, биће уручена Ршумовићу у Жичи, на празник Преображења, 19. августа.
Поезији добитника биће посвећен зборник радова са критичког скупа који се одржава у оквиру манифестације „Жички духовни сабор, Преображење 2023“.
15 Септембар 2021, 11:46