Љубивоју Ршумовићу награда „Жичка хрисовуља“
© Sputnik / Дејан Симић
Пратите нас
Награда „Жичка хрисовуља“ за 2023. годину додељена је песнику Љубивоју Ршумовићу за „поезију са којом су узрастали многи нараштаји нашег детињег народа“.
Одлуку је донео жири који су чинили Раде Танасијевић (у својству претходног добитника), Дејан Алексић, Милош Милишић, Ана Гвозденовић и Драган Хамовић (председник).
Народни песник
Љубивоје Ршумовић је, истиче жири, колико песник за децу толико и народни песник.
„Бити народни песник не значи бити песник за ширину и мнозину, него значи бити песник у основи и песник по дубини. У модерно доба свет детињства уведен је у културни простор као нова повлашћена област, која упућује да испод културних слојева, нагомиланих и тешких, још увек обитава онапрвобитна, откривајућа и откривењска реч, коју разумеју сви без разлике. Сви, па и деца и оно дечје, основно у нама. То је реч обнове, рекреације, виталности и ведрине. У тој речи лежи импулс игре која покреће и бори се против досаде и страхоте постојања. То је реч, ако не увек чистоте, оно бар реч чистине и истините срдачности“, стоји у образложењу жирија.
Ршумовић, сматра жири, припада ретким примерцима примерне шкртости на речима:
„Језичком економијом погађа у срж ствари. Не расипа речи – а има их у изобиљу“.
Чува суштину језика
Мало ко је, истиче жири, показивао толику спретност у баратању ововремским урбаним, медијским и технолошким садржајима и поступцима, уједно чувајући суштину језика који је понео из златиборског завичаја:
„Мало ко је успео да помири и захтеве унука и захтеве дедова и да приближи два удаљена искуствена света. Ослушкује Ршум и унука Алексу, на пример, као што из незнани дозива Првог Ршума, фигуру родоначелника – 'Мора да је био снажан. Болу/Вичан. Мора да је пио/Кишницу са коре трешње. Школу/Не похађо. Жестоко се био...' Језик на који се наслања поистовећује са вољеним пределима – 'Српски језик говори смрека на Тари/И каћунак на Равној Гори/Српски шапућу дрински сплавари/И Студеница српски збори'“.
Повратак завичају
Примећује жири и Ршумовићево „непорециво осећање припадности породици, родном крају и ширем отаџбинском окружењу који су повезани језиком и заједничким удесом.
„У тим поврацима завичају и дому предачком, статус лепог симбола задобија крушна мрва хлеба насушног: 'Између ње и вечности танка нит / Тај безначај је чува од свега злог / Довољно велика да врабац буде сит / Довољно мала да се нахрани Бог'. Ситна честица твари одржава свеукупност живота“.
Признање, које чине уникатна златопечатна повеља и икона Преображења Господњег, биће уручена Ршумовићу у Жичи, на празник Преображења, 19. августа.
Поезији добитника биће посвећен зборник радова са критичког скупа који се одржава у оквиру манифестације „Жички духовни сабор, Преображење 2023“.
15 Септембар 2021, 11:46
