„Европа мора да донесе велику одлуку: Да ли ће остати у систему којим доминирају САД, суочавајући се са опадањем и чак, како неки предвиђају, деиндустријализацијом. Или ће се на неки начин прилагодити свом природном економском партнеру на истоку, богатом минералним ресурсима који су потребни Европи и капији ка богатом кинеском тржишту“, рекао је Чомски.
Који пут ће изабрати Европа у новом светском поретку
Он је приметио да се ова питања појављују у једној или другој форми још од Другог светског рата.
„Деголистичка концепција Европе, у којој је повезана са Русијом као независна сила у светским односима, нашла се и у Источној политици немачког канцелара Вилија Бранта и другим иницијативама, а шире и у Горбачовљевим предлозима после колапса Совјетског Савеза“, казао је Чомски.
На питање да ли смо на прагу новог светског поретка и да ли украјински сукоб може да буде катализатор великих промена, Чомски каже:
„Постоје многе контроверзе у вези са обликом светског система који се рађа“.
Два пута - мултиполарност и униполарност
Чомски је објаснио да су основне алтернативе мултиполарни систем заснован на Уједињеним нацијама или униполарни систем, заснован на правилима која одређују САД, а не поштују их када то Вашингтону одговара.
„Тај други систем у великој мери подржава значајан део света. Њега су прихватили англосфера, Европа, Јапан и неколико других“, додаје филозоф.
Руска специјална операција у Украјини дала је Америци поклон који је желела, терајући Европу у руке Вашингтона и јачајући његов захтев за униполарним светом заснованим на његовим правилима, каже Чомски.
„Постоје многе неизвесности како ће ове тензије бити разрешене“, наводи амерички филозоф.
Чомски се нада да ће се Европа окренути ка визији некадашњег совјетског лидера Михаила Горбачова „од Лисабона до Владивостока“, пре него што ствари постану горе.
„Такође мислим да Горбачовљев предлог о „европском дому од Лисабона до Владивостока, без војних савеза и са напорима да се иде ка социјалдемократској будућности“, има значајну вредност“, истиче Чомски.
Сједињене Америчке Државе изабрале су да „гурају“ атлантистичку опцију, засновану на НАТО, која се недавно проширила на индо-пацифички регион у намери Вашингтона да укључи Европу у сукоб са Кином, додаје угледни амерички филозоф.
„Надам се да ће будућност кренути ка Горбачовљевој визији, пре него што буде касно“, каже он.
Буш старији се држао договора са Горбачовом, наследници нису
Наследници америчког председника Џорџа Буша старијег нису смели да крше договор који је он начинио са совјетским лидером Михаилом Горбачовом у вези са НАТО, сматра Чомски.
Чомски примећује да су се Буш и Горбачов сагласили како Немачка треба да се уједини и да уђе у НАТО, али да тај војни савез не треба да се шири „ни педаљ“ даље на исток.
„Документи, који су јасни и недвосмислени, доступни су на сајту архиве Националне безбедности. Председник Буш се држао тог договора“, подвлачи Чомски.
Архивска фотографија: Председник САД Џорџ Буш Старији и председник СССР Михаил Горбачов на потписивању Споразума о стратешком офанзивном наоружању
© Sputnik / Юрий Абрамочкин
Међутим, његов наследник Бил Клинтон, прекршио је споразум, не марећи на снажне примедбе високопозиционираних америчких дипломата и политичких аналитичара, који су га упозоравали да је ширење НАТО безобзирно и провокативно.
„Његови наследници отишли су још даље, не поштујући главне споразуме о контроли наоружања, који су значајно смањивали претњу рата. Ниједан од тих потеза није смео да се догоди“, мисли Чомски.
Кина је већ постала светски лидер
Кина је већ постала светски лидер и ушла је на тржиште оружја Средњег истока, показујући ерозију система у том региону који предводе САД већ 80 година, истиче Чомски.
На питање да ли верује да ће Кина постати светски лидер, Чомски одговара: „Она то већ јесте“.
Програми засновани на Шангајској организацији за сарадњу (ШОС) протежу се кроз целу Евроазију, па и даље, објашњава Чомски.
„У последњих неколико месеци, Саудијска Арабија се придружила ШОС-у, а за њом и други регионални тешкаш, Уједињени Арапски Емирати, који су већ постали чвориште поморског Пута свиле, који сеже од Калкуте у Индији, преко Црвеног мора, до Европе“, наводи амерички интелектуалац.