Како је и за ЕУ мултиполарност постала реалност

Недавни потез „Тотал енерџиса“, који је куповину утечњеног природног гаса из Кине платио јуанима уместо доларима за многе је био изненађујући с обзиром на то да је реч о првој компанији из ЕУ која је повукла такав потез. На питање једног европосланика о томе стигао је неочекивани одговор Европске комисије (ЕК) , односно комесарке за финансијске услуге Мајрејд Мекгинис која је у писаном одговору истакла да она и њене колеге поздрављају глобални помак од америчке валуте зарад конкурентнијег окружења.

Иако је свет већ почео да се навикава на најављена међусобна плаћања трансакција у националним валутама између Кине и Саудијске Арабије, Бразила и Кине, Русије и Кине, Индије и Русије, мало ко је очекивао да француска компанија одбаци долар и „изда“ свог савезника с оне стране Атлантика. Поготово што је сервилност Европе према САД од почетка украјинске кризе ишла дотле да је пратећи америчке санкције уведене Русији секла грану на којој седи, пре свега одричући се јефтиних руских енергената.

Још мање је био очекиван одговор ЕК у коме је наведено да ће она „наставити да промовише међународну улогу евра и, генерално, подржава мултиполарни режим глобалне валуте који може бити од користи за побољшање стабилности међународног финансијског система ограничавањем утицаја спољних и шпекулативних монетарних шокова на економију“.

Термин мултиполарни резервисан за табор који колективни Запад сматра противничким тако се, вероватно први пут нашао у вокабулару једног ЕУ званичника и то са позитивном конотацијом.

За професора Економског факултета, др Ђукића, с обзиром на све околности, није изненађујући ни потез фарнцуског Тотала, али ни реакција ЕК.

Кључна ствар је да мултинационалне компаније увек иду испред својих влада и политичара, а у овом случају политичара Европске уније. „Тотал енерџис“ као такву компанију интересује перспектива остваривања профита и зато, каже он, то није изненађујући потез.

Сурова реалност то, како напомиње, најбоље потврђује односно кључни економски аргументи. Он подсећа на сељење послова из Немачке као најмоћније економије еврозоне на ону страну Атлантика, на бежање компанија јер су изгубилки конкурентску моћ због сувише великих трошкова енергената након избијања сукоба у Украјини и санкција које је Запад увео Русији.

Уз то, Европска централна банка већ дуго каска за америчким Федом у погледу нормализовања вођења монетране политике, упркос јако високој стопи базне инфалције која је сада пет одсто и два и по пута је већа од циљане. Он подсећа да базна инфалција искључује трошкове енергената и хране који су иначе екстремно високи и да је стопа инфлације мерена индексом потрошачких цена нешто виша од шест одсто.

До најављиваног брзог враћања инфалције на циљани ниво, по његовом мишљењу, неће доћи.

„Ако видимо да се не назире крај сукоба у Украјини и ако имамо у виду чињеницу да Европа нема никаве основе да тврди да ће с обзиром на трошкове производње конкурентност њених предузећа да порасте, то јасно говори да уз осцилације које су увек присутне у зависности од геополитичког шока, евро практично губи трку са доларом“, истиче Ђукић.

Он истиче да је евру требало дуго времена да као резервна светска валута достигне тај пожељни удео од 20 одсто у међународним трансакцијама. Са садашњим кретањима не само да је његова позиција уздрмана, него се не види перспектива да ће се у блиској будућности вратити та улога коју је евро имао пре избијања сукоба између Русије и Украјине.

Тога су коначно свесни и у ЕУ и отуда напомена у одговору комесарке Мекгинис да ће ЕУ размотрити повећавање улоге евра у трговини енергентима и робом.

Наш саговорник каже да ће фундаментална ствар бити договор регионалних играча по питању трансакција у спољнотрговинској размени.

„По природи ствари, све већу улогу код плаћања ће имати те валуте за које су заинтересоване највеће компаније земаља неког региона. Тако да оно што се већ низ месеци најављује од стране БРИКС-а, а видимо да се то и реализује, незаустављив је процес који ће ићи поступно, а не експлозивно. Разлог је једноставан - природа и интензитет размене ће по себи доводити до тога да нека валута има већи значај, а друга мањи“, објашњава овај монетарац.

У свему томе европски политичари су се сада пробудили и схватили да ће у томе највећи губитник бити евро.

На питање како ће на то што Европска комисија поздравља глобални помак од петродолара и долара уопште реговати у Америци он нема дилему:

„Политичари ће опоменама покушавати да искажу свој став како то није пожељно у оваквим околностима, међутим, ја мислим да логика финансијских тржишта, интереса и профита великих кломпанија ће то апсолутно да остави по страни. Где год имате ту ситауцију да политичари покушавају да зауставе неке процесе и апелују на компаније увек буде контрапродуктивно.“

Јер шта је алтернатива – да се моћ и тржиште препусти америчким компанијама. Треба ли, додаје он, још неки аргумент томе осим чињенице да је Немачка у рецесији после два квартала привредног раста у минусу.

Зато Ђукић сматра да ће одговор Европске комисије охрабрити и друге велике компаније да крену путем француксиог Тотала. Губи се из вида да ми живимо у свету корпоративног капитализма где ће акционари првом приликом питати менаџмент шта је урадио да обезбедите принос на акцијски капитал.

Запитан колико ће најновија ситауција уздрмати долар он каже да нема никакву дилему:

Оно где ће такође губити улогу, али спорије, је на тржишту капитала. Он објашњава да је то зато што се то најдубље тржиште америчких обвезница не може тако лако супституисати неким другим тржиштем јер цео свет на тржишту обвезница и акција углавном користи амерички долар.

То би могло да крене интензивније само уколико би, на пример, јуаном који још није близу тога, у односу на евро, фунту или јен полако почело да се тргује на пекиншкој и другим берзама.