Аутори рада спровели су комплетан циклус 3Д биоштампе и добили биолошки еквивалент ткива – вештачки аналог живог људског ткива.
За почетак, стручњаци су користили две врсте људских матичних мезенхималних стромалних ћелија, из масног ткива и слузокоже десни. Од њих су добијени сфероиди (агрегати ћелија у облику лоптица), који се у 3Д штампачу користе у својству градивних блокова. Истовремено, научници су поебном методом направили био-мастило за 3Д штампач.
Током рада, испоставило се да еквивалентна ткива, одштампана помоћу биоштампача имају бројне предности, јер су показала велику функционалност.
Други важан закључак научника је да је, пре свега, битан правилан избор материјала за биоштампу, пошто особине будућег еквивалентног ткива зависе од оригиналних ћелија.
Мезенхималне стромалне ћелије (МСЋ) гингиве погодније су за стварање суда или кости, а МСЋ масног ткива погодније су за добијање кожних имплантата.
Током студије, тим је произвео потпуно функционалан живи еквивалент кожног ткива.
Убудуће ће он моћи да се примењује за лечење дијабетичких и трофичних чирева, рана које не зарастају, опекотина и других дефеката, које је тешко регенерисати постојећим методама лечења.
Поред тога, добијање оваквих биоеквивалената омогућиће да се смањи број студија на животињама и учинити технологије регенеративне медицине етичнијим.
Студија је спроведена уз финансијску подршку Руског научног фонда.