https://sputnikportal.rs/20230603/ruski-naucnici-stvorili-tehnologiju-3d-stampe-ljudskog-tkiva-iz-zivih-celija-1156670451.html
Руски научници створили технологију 3Д штампе људског ткива из живих ћелија
Руски научници створили технологију 3Д штампе људског ткива из живих ћелија
Sputnik Србија
Руски научници из Првог московског државног медицинског универзитета (МГМУ) „Сеченов“ и Центра за хемијску физику „Семјонов“ при Руској академији наука успели... 03.06.2023, Sputnik Србија
2023-06-03T20:15+0200
2023-06-03T20:15+0200
2023-06-03T20:15+0200
русија
русија – друштво
наука и технологија
стручњаци
ткиво
органи
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0c/15/1132640284_0:0:3103:1745_1920x0_80_0_0_ccb40e6cea610db90f6419d001cbc853.jpg
Аутори рада спровели су комплетан циклус 3Д биоштампе и добили биолошки еквивалент ткива – вештачки аналог живог људског ткива.За почетак, стручњаци су користили две врсте људских матичних мезенхималних стромалних ћелија, из масног ткива и слузокоже десни. Од њих су добијени сфероиди (агрегати ћелија у облику лоптица), који се у 3Д штампачу користе у својству градивних блокова. Истовремено, научници су поебном методом направили био-мастило за 3Д штампач.Током рада, испоставило се да еквивалентна ткива, одштампана помоћу биоштампача имају бројне предности, јер су показала велику функционалност.Други важан закључак научника је да је, пре свега, битан правилан избор материјала за биоштампу, пошто особине будућег еквивалентног ткива зависе од оригиналних ћелија.Мезенхималне стромалне ћелије (МСЋ) гингиве погодније су за стварање суда или кости, а МСЋ масног ткива погодније су за добијање кожних имплантата.Током студије, тим је произвео потпуно функционалан живи еквивалент кожног ткива. Поред тога, добијање оваквих биоеквивалената омогућиће да се смањи број студија на животињама и учинити технологије регенеративне медицине етичнијим.Студија је спроведена уз финансијску подршку Руског научног фонда.
https://sputnikportal.rs/20230531/da-li-ce-ljudi-u-buducnosti-moci-da-udju-u-vestacku-hibernaciju-uz-pomoc-ultrazvucnih-talasa-1156548211.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0c/15/1132640284_184:0:2915:2048_1920x0_80_0_0_40dca84ab300d062b64c4666b1edecfa.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
русија – друштво, наука и технологија, стручњаци, ткиво, органи
русија – друштво, наука и технологија, стручњаци, ткиво, органи
Руски научници створили технологију 3Д штампе људског ткива из живих ћелија
Руски научници из Првог московског државног медицинског универзитета (МГМУ) „Сеченов“ и Центра за хемијску физику „Семјонов“ при Руској академији наука успели су да створе технологију тродимензионалног биоштампања људског ткива из живих ћелија, а ово достигнуће омогућава штампање органа и ткива за конкретну особу, саопштено је Спутњику у МГМУ.
Аутори рада спровели су комплетан циклус 3Д биоштампе и добили биолошки еквивалент ткива – вештачки аналог живог људског ткива.
За почетак, стручњаци су користили две врсте људских матичних мезенхималних стромалних ћелија, из масног ткива и слузокоже десни. Од њих су добијени сфероиди (агрегати ћелија у облику лоптица), који се у 3Д штампачу користе у својству градивних блокова. Истовремено, научници су поебном методом направили био-мастило за 3Д штампач.
Током рада, испоставило се да еквивалентна ткива, одштампана помоћу биоштампача имају бројне предности, јер су показала велику функционалност.
Други важан закључак научника је да је, пре свега, битан правилан избор материјала за биоштампу, пошто особине будућег еквивалентног ткива зависе од оригиналних ћелија.
Мезенхималне стромалне ћелије (МСЋ) гингиве погодније су за стварање суда или кости, а МСЋ масног ткива погодније су за добијање кожних имплантата.
Током студије, тим је произвео потпуно функционалан живи еквивалент кожног ткива.
Убудуће ће он моћи да се примењује за лечење дијабетичких и трофичних чирева, рана које не зарастају, опекотина и других дефеката, које је тешко регенерисати постојећим методама лечења.
Поред тога, добијање оваквих биоеквивалената омогућиће да се смањи број студија на животињама и учинити технологије регенеративне медицине етичнијим.
Студија је спроведена уз финансијску подршку Руског научног фонда.