Иако уплашени због ситуације неколико десетина грађана обишло је хумке својих најмилијих који су сахрањени у јужном делу града.
Како кажу, никада мање људи није било присутно, што због тренутне ситуације након упада специјалаца што због тога што људи не могу да нађу гробове јер је све уништено и затрпано. Они су се одважили и кренули ка јужном делу града како би на овај дан бар неколико минута посветили својим мртвим рођацима, кумовима, пријатељима.
Свеће које догоревају над споменицима који су порушени на пола или уопште и не постоје траг су да ту почивају људи који су свој живот уткали у историју подељеног града на Ибру.
Од 1999. године у јужном делу града Срба нема , сада се тамо налази само једна породица -свештеника који служи у Храму Светог Саве. Сем њега Срба тамо нема, остали су гробови на милост и немилост албанским вандалима који су их девастирали како би уништили траг постојања Срба на овим просторима.
„Ни мртвима не дају мира, и тако из године у годину све мање је споменика који су видљиви, све је мање препознатљивости. Идемо по гробљу, по сећању где нам мртви почивају. Палимо свеће на земљи, у трави јер обележја нема. Споменици уништени, мермер украден и однесен, ништа није поштеђено“, каже један од Митровчана.
У миру и тишини обележава се овај дан у Косовској Митровици, чује се по неки јецај, виде се сузе на лицима жена и дубоки уздаси док погледом траже гробове међу рушевинама.
„Исплачем се неколико пута, овде су ми сахрањени син и супруг. Плачем за једним, другим, плачем, јер им је вечна кућа порушена. Одем пар корака, па се вратим и поново плачем због свега што видим. Као сенке лутамо гробљем као да нисмо људи, а сви су ово гледали немо. Нико није гробове заштитио, а ми очекујемо да нас неко заштити“, каже жена средњих година док покушава да очисти слику на поломљеном споменику сина.