„Архивску грађу Слободана Јовановића (1869 – 1958) тек ће истраживати историчари. Потребно је детаљно прочитати стотину докумената писаних руком, да би се схватио потпуни значај ове новопронађене збирке“, каже Виктор Лазић, председник „Адлигата“.
Значајна збирка
Лазић истиче да је значај збирке велики већ по томе што се на основу дописница може тачно пратити кретање Слободана Јовановића по европским градовима, али и унутар Краљевине Југославије у дугом временском периоду почев од 1907. године па све до 1939.
Најзначајније дописнице, 16 примерака, упућене су Слободановом оцу Владимиру Јовановићу
© Фото : Спутњику уступио Адлигат
„Ради се, пре свега о породичној преписци, дописницама које је Слободан Јовановић упућивао ужим члановима своје породице, мада постоји и неколико важних писама упућених другим интелектуалцима. Архивска грађа коју приказујемо први пут јавности стигла је у Адлигат захваљујући мрежи посвећених чланова Адлигата“, наводи Лазић.
Најзначајније дописнице оцу
Најзначајније дописнице, 16 примерака, свакако су упућене Слободановом оцу Владимиру Јовановићу (1833 – 1922), академику, министру финансија, потпредседнику Државног савета, члану Сената, професору Политичке економије на Великој школи, идеологу Либералне странке, председнику Српског ученог друштва и почасном члану Српске краљевске академије.
Међу документима се налази и неколико личних докумената
© Фото : Спутњику уступио Адлигат
Значајна су и писма упућена Драгославу Страњаковићу (1901 – 1966) историчару, професору Београдског универзитета и потпредседнику Српског културног клуба и Владимиру Гарашанину (1885 – 1964) адвокату и доктору правних наука.
Слободан Јовановић је први који је понео име Слободан, док се његова сестра звала Правда. Управо Правди Ристић (рођ. Јовановић) упућено је 27 дописница, док је сестрићу Андри Ристићу упућено 34 дописнице, а Михаилу Г. Ристићу, зету, 16 дописница.
Међу документима се налази и неколико личних докумената, као што су платна књижица у којој се виде приходи Слободана Јовановића у периоду од 1935. до 1937. године, затим чланска карта Удружења универзитетских наставника у Београду из 1938, а ту су и визит карте са рукописом Слободана Јовановића.