https://sputnikportal.rs/20230605/nepoznata-arhiva-slobodana-jovanovica-u-adligatu-marija-jakovljevic-1156782049.html
Непозната архива Слободана Јовановића у „Адлигату“
Непозната архива Слободана Јовановића у „Адлигату“
Sputnik Србија
Непозната архива Слободана Јовановића - више од стотину дописница и писама, личних докумената познатог правника, историчара, политичара и писца, професора... 05.06.2023, Sputnik Србија
2023-06-05T13:34+0200
2023-06-05T13:34+0200
2023-06-05T13:34+0200
култура
култура
култура – вести
адлигат
слободан јовановић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/06/05/1156781593_0:618:1201:1293_1920x0_80_0_0_f37d503fb4cb2ae4200120337cd1afea.jpg
Значајна збиркаЛазић истиче да је значај збирке велики већ по томе што се на основу дописница може тачно пратити кретање Слободана Јовановића по европским градовима, али и унутар Краљевине Југославије у дугом временском периоду почев од 1907. године па све до 1939.„Ради се, пре свега о породичној преписци, дописницама које је Слободан Јовановић упућивао ужим члановима своје породице, мада постоји и неколико важних писама упућених другим интелектуалцима. Архивска грађа коју приказујемо први пут јавности стигла је у Адлигат захваљујући мрежи посвећених чланова Адлигата“, наводи Лазић.Најзначајније дописнице оцуНајзначајније дописнице, 16 примерака, свакако су упућене Слободановом оцу Владимиру Јовановићу (1833 – 1922), академику, министру финансија, потпредседнику Државног савета, члану Сената, професору Политичке економије на Великој школи, идеологу Либералне странке, председнику Српског ученог друштва и почасном члану Српске краљевске академије.Значајна су и писма упућена Драгославу Страњаковићу (1901 – 1966) историчару, професору Београдског универзитета и потпредседнику Српског културног клуба и Владимиру Гарашанину (1885 – 1964) адвокату и доктору правних наука.Слободан Јовановић је први који је понео име Слободан, док се његова сестра звала Правда. Управо Правди Ристић (рођ. Јовановић) упућено је 27 дописница, док је сестрићу Андри Ристићу упућено 34 дописнице, а Михаилу Г. Ристићу, зету, 16 дописница.Међу документима се налази и неколико личних докумената, као што су платна књижица у којој се виде приходи Слободана Јовановића у периоду од 1935. до 1937. године, затим чланска карта Удружења универзитетских наставника у Београду из 1938, а ту су и визит карте са рукописом Слободана Јовановића.
https://sputnikportal.rs/20230601/najstarija-sacuvana-knjiga-na-svetu-stampana-pokretnim-metalnim-slovima-u-adligatu-marija-jakovljevic-1156569256.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Марија Јаковљевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
Марија Јаковљевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Марија Јаковљевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
култура, култура – вести, адлигат, слободан јовановић
култура, култура – вести, адлигат, слободан јовановић
Непозната архива Слободана Јовановића у „Адлигату“
Непозната архива Слободана Јовановића - више од стотину дописница и писама, личних докумената познатог правника, историчара, политичара и писца, професора Велике школе и ректора Универзитета у Београду, председника краљевске владе у избеглиштву у Лондону, сада је доступна јавности у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу Адлигат.
„Архивску грађу Слободана Јовановића (1869 – 1958) тек ће истраживати историчари. Потребно је детаљно прочитати стотину докумената писаних руком, да би се схватио потпуни значај ове новопронађене збирке“, каже Виктор Лазић, председник „Адлигата“.
Лазић истиче да је значај збирке велики већ по томе што се на основу дописница може тачно пратити кретање Слободана Јовановића по европским градовима, али и унутар Краљевине Југославије у дугом временском периоду почев од 1907. године па све до 1939.
„Ради се, пре свега о породичној преписци, дописницама које је Слободан Јовановић упућивао ужим члановима своје породице, мада постоји и неколико важних писама упућених другим интелектуалцима. Архивска грађа коју приказујемо први пут јавности стигла је у Адлигат захваљујући мрежи посвећених чланова Адлигата“, наводи Лазић.
Најзначајније дописнице оцу
Најзначајније дописнице, 16 примерака, свакако су упућене Слободановом оцу Владимиру Јовановићу (1833 – 1922), академику, министру финансија, потпредседнику Државног савета, члану Сената, професору Политичке економије на Великој школи, идеологу Либералне странке, председнику Српског ученог друштва и почасном члану Српске краљевске академије.
Значајна су и писма упућена Драгославу Страњаковићу (1901 – 1966) историчару, професору Београдског универзитета и потпредседнику Српског културног клуба и Владимиру Гарашанину (1885 – 1964) адвокату и доктору правних наука.
Слободан Јовановић је први који је понео име Слободан, док се његова сестра звала Правда. Управо Правди Ристић (рођ. Јовановић) упућено је 27 дописница, док је сестрићу Андри Ристићу упућено 34 дописнице, а Михаилу Г. Ристићу, зету, 16 дописница.
Међу документима се налази и неколико личних докумената, као што су платна књижица у којој се виде приходи Слободана Јовановића у периоду од 1935. до 1937. године, затим чланска карта Удружења универзитетских наставника у Београду из 1938, а ту су и визит карте са рукописом Слободана Јовановића.
