Бајка репрезентације Србије у баскету се наставља. Пред српском публиком у Бечу поново су стигли до злата на Светском првенству, иако су Сједињене Америчке Државе имале предност од 19:15. Дејан Мајсторовић, Михаило Васић, Марко Бранковић и Страхиња Стојачић успели су да преокрену и по други пу заредом стигну до најсјајнијег одличја.
Док су се спремали да крену са слављем Стојачић је пренео прве утиске Спутњику док су се његови саиграчи чули у позадини.
„Почело је славље, сад настављамо“, рекао је узбуђени Стојачић који је изузетно захвалан на подршци која им је стигла из Србије.
Одиграли су тежак и невероватан меч, а до нестварне победе водила је енергија са трибина на којој су углавном седели српски навијачи.
„Осећај је невероватан, тежак меч да кажемо, али имали смо и среће када им је она лопта процурела из обруча. Са друге стране заслужили смо, самим тим што смо преокренули такав резултат доказали смо да смо заслужено светски прваци“, рекао је Стојачић.
Сјајни Страхиња Србију је својим двојкама и довео до финала због чега је после финала добио признање најбољег играча на првенству, али он није желео да говорио о свом успеху.
„Не бих причао о томе, у финалу сам био слабији од очекиваног. Захваљујући саиграчима смо дошли до медаље, то што сам претходно одиграо добро је био само тренутак у ком сам имао више инспирације“, скроман је Стојачић који је током првенства убацио невероватних 55 поена.
Српски баскеташ МВП титулу поклонио најрадије саиграчи Михаилу Васићу који је у тим унео како каже карактер и енергију. Саиграчи су Васићу посебно захвални због тога што је дошао у тим.
„Колико год звучало глупо Васић је МВП јер је донео карактер, енергију и умеће. Није се приметило да нисмо често заједно“, истакао је Стојачић.
Србија је у Бечу имала подршку као да игра у Београду. Главним градом Аустрије ориле су се српске песме и повици на српском језику што је Орловима било додатно гориво.
„Невероватно искрено, очекивали смо подршку као што је увек имамо, Срба има свуда, али ово је било невероватно од почетка до краја. Мислим да би у Београду било овако“, рекао је поносно Стојачић.
За крај разговора Стојачић је поручио да је посебан осећај носити дрес репрезентације и на тако импресиван начин против Американаца окитити се златом.
„Нема лепшег осећаја од играња за репрезентацију, то је увек престиж, а када се у српском дресу освоји титула првака света то је невероватно. Поготово када је овакав меч у којем је било све на једну лопту, не постоји ништа лепше“, закључио је Страхиња Стојачић.
Време је за славље, Србија је шести пут првак света!
Погледајте ново издање емисије Миљанов корнер.