Бесједу о животу и делу највољенијег руског пјесника Александра Пушкина, казивао је књижевник Бојан Рајевић.
Он је истакао да „нама, у Црној Гори, Пушкин је могао постати посебно близак и драг и стога што је у много чему подијелио судбину са Његошем; да поменемо само то да су оба живот окончала у 38. години и заузели повлашћено мјесто у културама својих народа“.
Нашу данашњу присност са Пушкином потврдио је блаженопочивши митрополит Амфилохије, рецитујући, у својим посљедњим овоземаљским данима, у Клиничко болничком центру Црне Горе, стихове Пушкинове пјесме „Таљиге живота“, у преводу Милорада Павића.
Пушкин је 1834. године саставио „Пјесме западних Словена“ – збирку превода и подражавања српском народном пјесништву. У њој се нашла и пјесма „Бонапарта и Црногорци“ коју је Пушкин превео из Меримеових „Гусала“. Пјесма представља причање једног учесника, Црногорца, о сукобу између француске војске и Црногораца: „Черногорцы? что такое? – / Бонапарте вопросил: – / Правда ль: это племя злое, / Не боится наших сил?“
Милорад Павић, и сâм опсједнут Пушкином, као могући разлог зашто је на ову пјесму пао Пушкинов избор наводи то што „песник се целог живота сећао руских пукова које је у детињству пратио у рат против Наполеона“. Може се претпоставити да је Пушкину и наша народна поезија била блиска управо због њене слободољубивости и отпора злу неслободе. У пјесми „Бонапарта и Црногорци“ Пушкин опјевава довитљивост Црногораца да надмудре освајача, истичући на штапу своје капе како би га заварали, а затим ће песме читати чланови УКЦГ и заљубљеници у трагичну биографију пјесника који се воли и чијим се слободарским идеалима верује.” казао је, између осталога Рајовић.
Пјесме у славу Пушкина данас су читали црногорски пјесници Перивоје Поповић, Андрија Маркуш, Будимир Дубак, Ненад Скробановић, Душица Радовић, Лексо Ракочевић, Миљан Николић, Слободан Дошљак, Никола Ненезић, Дарко Булић и Милица Краљ.
Амбасадор Русије у Црној Гори, Владислав Маслеников
© Sputnik / Бобан Нововић
Амбасадор Русује у Црној Гори Владислав Маслеников је поздравио присутне и захвалио се Удружењу књижевника што традиционално обиљежава Дан Пушкина. Указао је на значај и дјело Пушкина, не само за Русију, већ и за читав свијет.
У име Амабасаде Русије Маслеников је положио вијенац на споменик славном пјеснику, а у име УКЦГ цвијеће је положила Милица Краљ, уредница Трибине „Ријеч“.