КУЛТУРА

Цртачки опус родоначелнице српске модерне уметности: Надежда Петровић без боје

Настављајући обележавање јубилеја, 150. годишњице рођења Надежде Петровић 8. јуна у Народном музеју Србије биће отворена изложба „Надежда Петровић: без боје“ посвећена цртачком опусу родоначелнице српске модерне уметности.
Sputnik
Својим истраживањем је ауторка изложбе, музејска саветница Евгенија Блануша, обухватила све цртеже Надежде Петровић који се чувају у Народном музеју групишући их у три целине.
Прву чине скице, белешке и понекад сасвим необавезни цртежи.
Надеждини студијски цртежи, настали током школовања у Београду и Минхену, а које карактерише већа ликовна вредност, али и одсуство страсти и темперамента својствених овој уметнисти, спадају у другу целину поставке.
Надежда Петровић, Страшни суд (детаљ из Микеланђелове композиције Страшни суд, Сикстинска капела)
Трећи сегмент цртежа је сасвим особен будући да обухвата радове на којима су читљиви одрази Надеждиног схватања сликарског изражавања, те се фигуративно може рећи да их одликује својство графичког експресионизма.
Цртежи Надежде Петровић одликују се деликатношћу која открива тајанствени апект стварности, где се, према тумачењу Евгеније Блануше, све и ништа сусрећу и прожимају, тако да су њени цртежи с једне стране потпуно испуњени графичким формама, а са друге стране су сведеног графичког репертоара.
Надежда Петровић, Глава човека са капуљачом_
Посматрајући цртачки опус у односу на њена сликарска остварења, назире се интензиван контраст.
Док њене слике одишу богатим колоритом и снажном енергијом, Надеждине цртеже одликују нежни тонови и суптилност у изведби, које не можемо ни наслутити на њеним сликама, истиче ауторка поставке.
Прилику да упознају другачију Надежду Петровић посетиоци ће имати до 10. децембра.
КУЛТУРА
Зар нема других жена у тој Србији него све мораш ти: Зашто Мештровић није разумео Надежду Петровић
Коментар