Тако руски експерти коментаришу чињеницу да Њу Делхи није позвао украјинског председника Владимира Зеленског на самит „велике двадесеторке“ у Индији и то што су индијске власти одбиле предлог САД да се прикључе формату „НАТО плус“.
„Индију изузетно нервирају покушаји да се на њу изврши притисак, покушаји да се увуче у антируску коалицију, да се утиче на њену позицију. То траје већ годину и по, а сада Њу Делхи јасно даје до знања да ће играти своју игру, а не ону коју им намеће Запад... Они не планирају да се мешају у украјинска питања као држава која подржава Кијев и игра уз Кијев“, оцењује руски експерт Антон Гришанов.
Индијски министар спољних послова Субрахмањам Џаишанкар потврдио је да Индија, која ове године председава „великом двадесеторком“, не планира да позове Украјину на самит Г20 који ће се одржати у септембру у Њу Делхију.
Према његовим речима, позив Украјини није разматран, нити се са било ким причало на ту тему, док је учешће на Г20 предвиђено за чланове организације и оне државе које Делхи позове.
Очекује се да ће сукоб у Украјини и глобални поремећаји у снабдевању храном и горивом бити главне теме тог самита.
Прошле године, Зеленски је добио позив да учествује на самиту Г20 на Балију, укључио се путем видео-везе, и изнео украјинску „формулу за мир“ од 10 предлога која, између осталог, предвиђа обнављање територијалног интегритета Украјине и повлачење руских снага.
Русија и Индија јачају економску и војну сарадњу
Експерти истичу да одбијање Индије да позове Зеленског на самит Г20 није исполитизована одлука и да је Њу Делхи својим ставом јасно показао да униполарни свет више не постоји.
Индија схвата да рад може бити ефикасан само када се људи баве економијом и бизнисом, а не пропагандним шоуом и промовисањем политичких слогана у интересу само једне државе.
Гришанов каже да Њу Делхи наставља да „игра своју игру“, објашњавајући истовремено о какавој је „игри“ реч:
„С једне стране делују као класична неутрална и независна држава, а са друге полазе од схватања да је сам украјински сукоб вештачки наметнут такозваном глобалном Југу као својеврсни егзистенцијални проблем. Они сматрају да је ово делом регионални сукоб између Русије и Украјине, а Индија је спремна, као што је поменуо индијски премијер Моди, да наступи у улози посредника, али не намеће своје услуге“, каже експерт.
Индијски премијер Нарендра Моди први пут од руске специјалне војне операције у Украјини састао се са Зеленским у мају ове године, на маргинама Г7 у Јапану, док са Русијом Индија јача економску сарадњу, упркос антируским санкцијама и захтевима западних земаља да се Њу Делхи дистанцира од Москве. Русија је на другом месту највећих извозника робе у Индију, после Кине.
Само у првом кварталу ове године извоз из Русије у Индију порастао је 4,7 пута у поређењу са истим периодом прошле године и достигао је вредност од 15,5 милијарди долара, што је највећи квартални показатељ у историји.
Индија купује од Москве рекордне количине сировина. Према неким подацима, индијски увоз руске нафте порастао је десет пута прошле године, а бројке показују да је Индија уштедела око пет милијарди долара јер је повећала куповину сирове нафте из Русије.
Москва је продавала енергенте уз попуст земљама попут Кине и Индије, која је трећи највећи увозник нафте у свету.
Осим тога, Русија остаје један од кључних играча на индијском тржишту оружја, а руски извоз наоружања и војне опреме у Индију премашио је 13 милијарди долара у последњих пет година.
Више од 70 одсто наоружања, војне технике индијске војске, војног ваздухопловства и морнарице је руске и совјетске производње.
Њу Делхи је и трећи страни купац система С-400, после Кине и Турске, упркос америчким претњама да се због тога може наћи на удару санкција. Индија је купила пет комплета тог система у вредности од 5,43 милијарде долара.