Курти је навео да садашњи лидери Албанаца треба да прате филозофију Призренске лиге.
„Са околним суседима и Отоманским царством на челу, политички лидери су тада штитили територије, као што морамо да радимо данас. Лојални Лиги, можемо напредовати на нашем путу ка политичком јачању наших држава, заједно са нашим америчким и европским савезницима. Да очувам институционалну повезаност, и ја сам овде да очувам филозофију Лиге“, рекао је Курти, преноси Косово онлајн.
Курти у Призрену није хтео да одговори на питања новинара у вези са нацртом статута ЗСО, који је предложио премијер Албаније Еди Рама,
Призренска лига за одбрану права албанског народа је удружење које је у Призрену формирала група Албанаца, 10. јуна 1878, након завршетка рата Русије, Србије и Црне Горе против Османског царства.
Призренска лига била је заснована на идеји велике Албаније, занемарујући права Срба, Грка и словенских народа. Агресивни противсрпски програм Призренске лиге трајно је оптеретио односе између Срба и Албанаца. Многи историчари сматрају да је Призренска лига манипулација албанским народом као инструментом интереса тадашњег Османског царства и појединих европских сила. Са друге стране, поједини албански историчари и политичари, тврде да је она израз општеалбанског националног покрета.
Петковић: Призрен је био престоница српских царева
На Куртијеву изјаву о Призренској лиги реаговало је и директор канцеларије за КиМ Петар Петковић.
„Нема Србина који Аљбина Куртија неће подсетити да је Призрен, давно пре него што се у њему на данашњи дан, пре 145 година окупила група отоманских лојалиста како би основала Призренску лигу, био престоница српских царева. Када Курти најављује да ће следити „филозофију Призренске лиге“, то значи да ће следити идеологију која је, између осталог, на концу довела и до тога да се у српскоме царском граду данас готово више и не говори српски“, наводи Петковић.
Позивајући се на „филозофију Призренске лиге“ Курти се позива и на њен антисрпски и антисловенски карактер, и настоји да пружи историјски алиби својој данашњој агресивној шовинистичкој политици, додаје директор Канцеларије за КиМ.
„Иако су му уста пуна демократије и грађанског друштва, њему је немогуће да призна било какав неалбански карактер Косова и Метохије, јер њему демократија одговора док год је резервисана само за Албанце, а грађанско друштво само онда када у том друштву живе искључиво Албанци“, саопштио је Петковић.
Док Курти у национал-романтичарском заносу из Призрена снује великоалбанске снове, Срби се данас сећају годишњице једног новијег, и за савремену политику много релевантнијег документа, а то је Резолуција 1244 Савета безбедности УН, наводи се у саопштењу.
„Резолуција 1244, која је такође донета на данашњи дан, јесте обавезујући међународно-правни документ који се тиче Косова и Метохије, и, ако је већ љубитељ годишњица и историје, Курти не треба да се враћа у давну прошлост, већ инспирацију и основ за политичко деловање треба да тражи управо у том документу Савета безбедности УН“, саопштио је Петковић.