Тренутно се 110 нуклеарних реактора треће генерације, који одговарају јачим мерама безбедности након несреће у нуклеарној електрани у Чернобиљу, налази или у фази изградње или пројектовања. Кина има 46 реактора, а за њом следи Русија са 30. Укупно оне чине удео од 69 одсто светског тржишта у овој области.
Притом, 33 реактора се гради или се планира њихова изградња ван тих земаља. Русија има највећи број „иностраних реактора“, њих 19, и без обзира на став који расте у Европи и САД због ситуације у Украјини, она и даље има светски утицај у нуклеарној енергетици. Лист набраја и низ успешних пројеката, као што су изградња нукеларне електране „Акујо“ у Турској и „Ед-Даба“ у Египту, док Кина своје везе у сфери нуклеарне енергетике јача са Пакистаном и планира да изгради нуклеарну електрану у Аргентини.
С друге стране, у Сједињеним Америчким Државама, Европи и Јапану, после несреће у јапанској нуклеарној електрани „Фукушима-1“, коју је 2011.године изазвао земљотрес и цунами, изградња нових реактора је одложена. Сфера нуклеарне енергије је постала све проблематичнија и ова ситуација омета њен развој. Извоз у Јапану који је повезан са нуклеарном енергијом је опао 5,5 пута у периоду од 2010. до 2020. године, а јапанска влада се суочава са противљењем локалних власти због покушаја поновног покретања реактора.
Западне земље и Јапан се надају да ће надокнадити пропуштено, користећи мале модуларне реакторе четврте генерације за које се сматра да су компактни и безбедни. САД покушавају да предложе реакторе Тајланду и Филипинима. Осим тога, Јапан, Канада, Велика Британија, САД и Француска су се договориле у априлу ове године о сарадњи у сфери нуклеарног горива и одржавању стабилних ланаца снабдевања како би се смањила зависност светског тржишта од Русије као добављача тих ресурса.
Како лист наводи, то ће се тешко догодити, с обзиром на то да су Русија и Кина најаче у технолошком плану, а то се односи и на обогаћени уранијум. Осим тога, важан фактор за земље у развоју је да Русија узима истрошено нуклеарно гориво за прераду. У случају да Кина и Русија појачају своју доминацију у нуклеарној енергији, што је кључ енергетске сигурности, њихов утицај на међународној политичкој сцени ће бити још јачи.