Силвио Берлускони који каријеру почиње као певач на крузерима био је један од мноштва људи који су припремани за много захтевније задатке, бар према тврдњама људи који су причали да је једна од ватиканских служби с њим ступила у контакт још од гимназијских дана, каже за Спутњик Слободан Јанковић из Института за међународну политику и привреду.
Харизматични суверениста
Берлускони се на политичкој сцени појавио по завршетку Хладног рата кад су елите које доносе одлуке на Западу одлучиле да се обрачунају са свим суверенистичким снагама у земљама Европе, додаје Јанковић.
„На брисаном простору где су у први план долазили нехаризматични политички лидери што су се бавили распродајом националног блага, долази Силвио Берлускони и постаје магнет за окупљање свих који су сматрали да се не треба тек тако предати Вашингтону и Лондону, и да Италија има и могућности и шансе да нешто сама учини. Да буде не само објекат, већ и субјекат међународних односа. Силвио Берлускони се тако и понашао и отуда и његово лично пријатељство са многим светским државницима укључујући и руског председника Владимира Путина“.
Берлусконијев стил карактерисали су непосредни начин изражавања и духовитост коју је наследио из раније каријере забављача због ког је Италијанима био приступачан и симпатичан, додаје Јанковић.
Глобално најпознатија Берлусконијева шала је опис Барака Обаме, тада тек изабраног америчког председника, за кога је рекао да је „млад, леп и преплануо“. Током посете тадашњем руском председник Дмитрију Медведеву. Овај, као и многи његови „вицеви“, шокирали су и згражавли западну, политички коректну јавност.
Премијер са најдужим стажом у италијанској историји Силвио Берлускони преминуо је у 87. години у болници у Милану. У последњих неколико година Берлускони је био неколико пута хоспитализован. У априлу је лечен од инфекције плућа која је последица леукемије.
Певач, предузимач, медијски могул, власник „Милана“
Силвио Берлускони рођен је 29. септембра 1936. године у породици банкарског радника. Године 1961. дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Милану, а током студија је радио као певач на крузерима. По завршетку факултета основао је компанију „Едилнорд“ која је постала позната по изградњи модерног стамбеног насеља на периферији Милана.
Седамдесетих година Берлускони се из грађевинског преселио у сектор телекомуникација, а 1978. основао је „Фининвест холдинг“ у оквиру којег је 1980. покренуо први национални приватни телевизијски канал – „Канал 5“, а касније и „Италија 1“ и „Рете 4“. Берлусконијеве три телевизије спојена су у мрежу „Медиасет“, која се равноправно такмичи са државним каналима.
У периоду од 1986. до 2017. године био је власник фудбалског клуба „Милан“ који је током Берлусконијеве владавине освојио пет од укупно седам титула првака Европе.
Најдужи премијерски стаж
У јануару 1994. Берлускони је напустио руководство „Фининвеста“ и формирао политичку партију „Напред, Италија!“, а већ у марту исте године постао је премијер Италије. Прва Берлусконијева влада трајала је само осам месеци због несугласица унутар владајуће коалиције.
Састанак некадашњег италијанског премијера Силвија Берлусконија са председником Русије Владимиром Путином
© Sputnik / Alexey Nikolsky
/ Друга и трећа Берлусконијева влада биле су на власти 2001-2005. и 2005-2006. Две године касније, Берлускони је постао премијер по четврти пут. Та влада је трајала до 2011. године.
Доследан до смрти
Берлускони је током целе политичке каријере био интересантан италијанском правосуђу. Суд га је 2013. осудио на седам година затвора у „случају Руби” због везе са малолетном проститутком и злоупотребе службеног положаја. Годину дана касније оптужбе против Берлусконија су одбачене због недостатка доказа.
Кроз целокупну своју политичку каријеру, Берлускони је имао проблем са правосуђем не толико што му се може прописати корупција, већ отуда што је и сама политика коју је водио сметала одређеним круговима који имају изузетан утицај на италијанско правосуђе, сматра Јанковић.
„Коначно, он је и склоњен са власти 2012. године државним пучем, а до смрти је остао доследан свом пријатељству са Русијом и уверењу да Италија може себи осигурати место на глобалној политичкој сцени као протагониста, не само тако што ће градити добре односе са Америком, већ и са Русијом и Кином“, закључио је Јанковић.