Континентални ровови су настали удаљавањем тектонских плоча једна од друге, што доводи до тога да се литосфера (Земљина кора и горњи омотач) растеже и раздваја. Ово доводи до деформација на површини Земље, обично усправно на кретање плоче.
Није тако са ЕАР-ом. Овде се деформације одвијају управно и паралелно са кретањем плоче, као да се пукотина повлачи из више праваца одједном. Три-де модели које су развили аутори нове студије указују на то да је ова ултра-паралелна деформација резултат масивног издизања врућег омотача из дубине наше планете, који носи топлоту на површину. Ово издизање делимично растопљене стене протеже се од југозападне до североисточне Африке, постајући све плиће на путу, и обликује ток плашта испод.
Такође, издизање врућег плашта вероватно је одговорно за део сеизмичке анизотропије, односно поравнавања стена у одређеном смеру као одговор на геолошке силе у плашту, а која се појављује испод ЕАР-а.
Научници који су објавили ову студију и раније су проучавали Источноафричку пукотину и силе које би могле да делују на њу, па су посебно издвојили плиће силе узгона и дубље вучне силе плашта. Најновија истраживања показују како су дубље силе плашта одговорне за паралелне деформације, док је литосферски узгон одговоран за типичне усправне пукотине.
„Потврдили смо претходне идеје да силе узгона литосфере покрећу пукотину, али доносимо нови увид да се ненормалне деформације могу догодити у источној Африци“, рекао је Тахирy Рајаонарисон, геофизичар који је учествовао на истраживању.
Ова пукотина протеже се на око 6400 километара, а према предвиђањима научника једном би требало да подели Африку на два дела, при чему ће с растезањем литосфере бити све више потреса и ломљења стенских структура широм регије. Ипак, то је процес који ће се одужити и трајаће милионима година, пише „Сајенс алерт“.