Како се наводи, продужавање Столтенбергових овлашћења која истичу 30. септембра може да постане краткорочна компромисна варијанта за чланице НАТО-а, пре избора његовог наследника следеће године.
Према писању листа, верзија са наставком пуномоћја актуелног генералног секретара Алијансе последица је тога што два главна кандидата на позицију новог руководиоца војног блока, премијер Данске Мете Фредериксен и министар одбране Велике Британије Бен Волес, нису могли да добију једногласну подршку учесника организације.
Највеће земље чланице НАТО-а, укључујући САД, сматрају да би функцију генералног секретара требало да заузме бивши или актуелни шеф Владе који би имао већи ауторитет у очима свих учесника блока. Извори издања су додали да Француска и Немачка и даље нагињу кандидатури Фредериксен, иако јој амерички председник Џозеф Бајден на састанку са њом 5. јуна у Вашингтону није пружио „пуну подршку“.
Сам Столтенберг, истиче се у чланку, незадовољан је због нејасног статуса његове будућности. Истовремено, чланови његовог тима у Бриселу већ су почели да се спремају за повратак у своје матичне земље.
Столтенберг је требало да поднесе оставку 1. октобра 2022. године, мада су у марту ове године лидери чланица Алијансе донели одлуку о продужењу његовог мандата до 30. септембра 2023. године. Актуелни генерални секретар НАТО-а 15. маја је потврдио да намерава да оде са те функције након истека овлашћења.
Координатор за стратешке комуникације у Савету за нациоалну безбедност Беле куће Џон Кирби изјавио је да Бајден још није одлучио чију ће кандидатуру подржати.
Јенс Столтенберг је на челу НАТО-а од 2014. године.