Јокићу, Ниче, Сомбор ти кличе, а поносни отац истиче: „Једноставно сам знао“

Денвер је заостајао за Мајамијем на полувремену пете утакмице, али је победио на крају са 94:89, док је двоструки МВП лиге Јокић забалежио 28 поена и 16 скокова и приграбио трофеј за најкориснијег играча НБА финала.

Сваки ударац, скок или блокада српског центра изазивао је гласно навијање и повике у оронулој спортској дворани у малом и иначе успаваном граду на северу Србије у близини границе са Хрватском и Мађарском где су навијачи гледали утакмицу на великом екрану.

Најгласније овације уследиле су када је Јокић, типично скромног и каменог лица рекао у интервјуу после утакмице на терену: „Време је да идемо кући“.

Ускоро ће га они фанови који су провели бесане ноћи гледајући финале НБА лиге видети лично док се враћа кући да брине о својим тркачким коњима.

За малу балканску државу од нешто више од шест милиона људи, јун је био месец који ће мало ко заборавити. Јокић је донео Србији свој први НБА прстен, а тениска звезда Новак Ђоковић рекордну 23. гренд слем титулу у појединачној конкуренцији када је у недељу освојио Ролан Гарос.

„То је просто невероватно“, рекао је у интервјуу Јокићев отац Бранислав, који води локални тркачки клуб на периферији Сомбора.

„Мислим да се ово велико достигнуће више никада не може поновити.“

Јокићи шталу зову „Хватач снова“ по имену првог тркачког коња којег је Никола купио годинама уназад, јер је развио снажну страст према коњима и коњским тркама.

Недалеко је кошаркашко игралиште на којем је Јокић први пут тренирао у близини своје основне школе, на којем је велика зидна слика његовог у дресу Нагетса број 15 и натпис: „Не плашите се великих неуспеха“.

Бранислав Јокић, у плавој мајици Денвер Нагетса, рекао је да нико није могао да предвиди успех Николе као кошаркаша јер је напредовао од талента „који је у једном тренутку био мало претеран” до преласка у регионалну АБА лигу и тада је потписао свој први уговор са Нагетсима.

Бранислав Јокић је рекао да, иако је његов син вредно тренирао да би достигао врхунски ниво, увек је мислио на љубав према коњима.

„Почео је да расте, и у висину и по величини, и почео је да постаје свестан да може да буде кошаркаш, али је тада имао велику жељу. Говорио би: „Тата, ја хоћу да постанем џокеј“ А ја сам му говорио: „Сине, прво постани кошаркаш, па ћеш после постати велики џокеј“, рекао је Бранислав Јокић.

Јокић је постао најслабије драфтован играч - 41. укупно у другом кругу 2014 - који је постао МВП финала. Такође је постао тек трећи избор у другом кругу који је освојио награду.

Јокић је постао и први играч у историји НБА у плеј-офу по постигнутим поенима, скоковима и асистенцијама. Са 600 поена, 269 скокова и 190 асистенција укупно је водио у све три категорије.

Јокић и Ђоковић, спортисти који се рађају истовремено једном у 100 година, који су одрасли на удаљености од око два и по сата вожње у земљи која није много насељенија од Колорада, фактички у истом дану су успели освоје титуле и достигну рекорде који су печатирали њихова имена у историјским књигама.

„Спорт је нешто што је посебно у Србији. Имамо Новака, који је вероватно најбољи икада, Новак је најбољи икада за нас, а сада имамо НБА шампиона“, рекао је Јокић на конференцији за новинаре. „Веома је добар осећај сада бити Србин.“