Црногорски играни филмови из доба СФРЈ на репертоару Југословенске кинотеке

Ово је узвратно гостовање Кинотеке Црне Горе, након што је Југословенска кинотека представила свој програм у септембру прошле године у Будви.

Циклус у Београду почиње филмом „Зле паре“ (1956) у режији Велимира Стојановића, а завршава га „Чудо невиђено“ (1984) најзначајнијег црногорског редитеља Живка Николића.

У овом избору су и копродукције снимане у Црној Гори „Не убиј“ (1961) француског аутора Клода Отан-Ларе и „Живјети за инат“ (1972) совјетског редитеља Јурија Иљенка.

Публика у Кинотеци имаће прилику да погледа и филмове „Насиље на тргу“ (1961) Леонарда Берковичиа, „Не дирај у срећу“ (1961) Мила Ђукановића, „Лелејска гора“ (1968) Здравка Велимировића и „Свадба“ (1973) Радомира Шарановића.

Страна снимања у Црној Гори забележена су још почетком 20. века.

После Другог светског рата Црна Гора је имала запажену документарну продукцију.

Први дугометражни играни црногорски филм, уједно први историјски филм поратне Југославије, био је „Лажни цар“ (1955) по сценарију Ратка Ђуровића у режији Велимира Стојановића.

О историјату црногорске кинематографије у јунском броју часописа „Кинотека“ пише Александар Саша Ердељановић, наводећи да су многи црногорски аутори у жељи за успехом и већим могућностима за снимање отишли у веће центре, као што су Београд или Загреб.

Међутум, црногорски филм је, према његовим речима, задржао виталност и током седамдесетих и осамдесетих година, све до распада СФРЈ, нарочито захваљујући делима Живка Николића, која су махом снимљена на црногорске теме.

Улаз на све пројекције је слободан.