Да ли је лакше бити Хрват у Србији или Србин у Хрватској

Ово је прва посета Пленковића Србији, а како је рекао, нема намеру да долази у Београд и да се среће са председником Србије, али ће у Суботици имати сусрет са српском премијерком Аном Брнабић, која је недавно боравила у Хрватској.

Пленковић долази на позив Хрватског националног већа у Србији (ХНВ) и обележавања Дана хрватске заједнице у Србији, а са поруком да је „важно да хрватска заједница буде заступљена у Скупштини Србије једнако као што је српска мањина у Хрватском сабору". И то није све - Пленковић очекује и да добије одговоре од српске стране о 1.812 несталих, а како је рекао, ту је и питање одштете логораша, враћања архивске грађе...

Његов домаћин, председника Демократског савеза Хрвата у Војводини Томислав Жигманов, уједно и министар за људска и мањинска права Владе Србије, баш уочи посете хрватског премијера и сам је имао неколико примедби на однос према хрватској заједници у Србији, напомињући да Хрвати често трпе увреде које се чују на фудбалским утакмицама или виде на графитима, али и да је индиспониран чињеницом да Хрвате све чешће се називају Буњевцима.

Саво Штрбац директор „Веритаса“ није изненађен оваквим захтевима и примедбама и Хрвата из Србије ни хрватског премијера.

Он признаје да су од избора Жигманова на место министра у нашој влади односи Србије и Хрватске мало отоплили и успоставила се нека сарадња са српским странкама у Хрватској, пре свега са странком Милорада Пуповца што може да слути на неки добар почетак сарадње али додаје:

И српска мањина у Хрватској и хрватска у Србији, истиче Штрбац, руку на срце у последње време доста раде да се односи међусобно релаксирају, али неке ствари не могу да се пореде, као што је учесталост инцидената.

„Наравно да сваки инцидент код нас буде забележен, али то што они имају овде је један промил онога што се дешава Србима у Хрватској. Код нас се деси да неки графит или увреда буде неколико пута годишње на рачун Хрвата, а у Хрватској само оно што је у медијима забележено прошле или претпрошле године је скоро пет стотина тих случајева а по мојим проценама то је тек једна трећина од етнички мотивисаних напада на Србе,“ констатује Штрбац.

Наш саговорник каже да су Хрвати пре уласка у ЕУ ускладили своје законе за права националних мањина али само на папиру, јер је, напомиње он, у пракси сасвим другачије.

„Сви се сећамо да је у Вуковару било око 30 одсто Срба до скоро што им је давало за право да имају натписе на свом ћириличном писму. Знамо да су ти знакови склањани и какве су се борбе око тога водиле. Сада за тим нема потребе јер се у међувремену из Вуковара одселило таман онолико Срба да више не чине потребан проценат да би Хрватска држава морала да им обезбеди табле на ћириличном писму,“ каже Штрбац.

У Србији живи 39.107 Хрвата, показују резултати пописа становништва из 2022. године, које је објавио Републички завод за статистику. Изградњу Хрватске куће у којој ће бити смештено ХНВ, Новинско издавачка установа "Хрватска ријеч" и Завод за културу војвођанских Хрвата финансирала је Влада Хрватске.

Премијерка Србије Ана Брнабић је 30. априла ове године посетила Загреб, где је заједно са Пленковићем присуствовала Великој скупштини Српског народног вијећа (СНВ), кровне организације српске мањине у Хрватској.

Они су тада нагласили важност поштовања права и побољшања положаја српске мањине у Хрватској и хрватске мањине у Србији, те најавили стварање каталога отворених питања између две земље, како би се наставило с њиховим решавањима.