https://sputnikportal.rs/20230622/da-li-je-lakse-biti-hrvat-u-srbiji-ili-srbin-u-hrvatskoj--1157477502.html
Да ли је лакше бити Хрват у Србији или Србин у Хрватској
Да ли је лакше бити Хрват у Србији или Србин у Хрватској
Sputnik Србија
Андреј Пленковић, хрватски премијер, боравиће 23. јуна у посети Србији поводом отварања Хрватске куће у Суботици да би, како наводе хрватски медији, пренео... 22.06.2023, Sputnik Србија
2023-06-22T20:14+0200
2023-06-22T20:14+0200
2023-06-22T20:14+0200
србија
србија – политика
национална мањина
хрватска
срби у хрватској
андреј пленковић
посета
ана брнабић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111223/06/1112230617_0:0:3500:1969_1920x0_80_0_0_946181adbd9c5835abb7fc687feb7d78.jpg
Ово је прва посета Пленковића Србији, а како је рекао, нема намеру да долази у Београд и да се среће са председником Србије, али ће у Суботици имати сусрет са српском премијерком Аном Брнабић, која је недавно боравила у Хрватској.Пленковић долази на позив Хрватског националног већа у Србији (ХНВ) и обележавања Дана хрватске заједнице у Србији, а са поруком да је „важно да хрватска заједница буде заступљена у Скупштини Србије једнако као што је српска мањина у Хрватском сабору". И то није све - Пленковић очекује и да добије одговоре од српске стране о 1.812 несталих, а како је рекао, ту је и питање одштете логораша, враћања архивске грађе...Реципроцитет са хрватским СаборомЊегов домаћин, председника Демократског савеза Хрвата у Војводини Томислав Жигманов, уједно и министар за људска и мањинска права Владе Србије, баш уочи посете хрватског премијера и сам је имао неколико примедби на однос према хрватској заједници у Србији, напомињући да Хрвати често трпе увреде које се чују на фудбалским утакмицама или виде на графитима, али и да је индиспониран чињеницом да Хрвате све чешће се називају Буњевцима.Саво Штрбац директор „Веритаса“ није изненађен оваквим захтевима и примедбама и Хрвата из Србије ни хрватског премијера.Питање БуњевацаОн признаје да су од избора Жигманова на место министра у нашој влади односи Србије и Хрватске мало отоплили и успоставила се нека сарадња са српским странкама у Хрватској, пре свега са странком Милорада Пуповца што може да слути на неки добар почетак сарадње али додаје:И српска мањина у Хрватској и хрватска у Србији, истиче Штрбац, руку на срце у последње време доста раде да се односи међусобно релаксирају, али неке ствари не могу да се пореде, као што је учесталост инцидената.„Наравно да сваки инцидент код нас буде забележен, али то што они имају овде је један промил онога што се дешава Србима у Хрватској. Код нас се деси да неки графит или увреда буде неколико пута годишње на рачун Хрвата, а у Хрватској само оно што је у медијима забележено прошле или претпрошле године је скоро пет стотина тих случајева а по мојим проценама то је тек једна трећина од етнички мотивисаних напада на Србе,“ констатује Штрбац.Наш саговорник каже да су Хрвати пре уласка у ЕУ ускладили своје законе за права националних мањина али само на папиру, јер је, напомиње он, у пракси сасвим другачије.Покушај ресетовања односа„Сви се сећамо да је у Вуковару било око 30 одсто Срба до скоро што им је давало за право да имају натписе на свом ћириличном писму. Знамо да су ти знакови склањани и какве су се борбе око тога водиле. Сада за тим нема потребе јер се у међувремену из Вуковара одселило таман онолико Срба да више не чине потребан проценат да би Хрватска држава морала да им обезбеди табле на ћириличном писму,“ каже Штрбац.У Србији живи 39.107 Хрвата, показују резултати пописа становништва из 2022. године, које је објавио Републички завод за статистику. Изградњу Хрватске куће у којој ће бити смештено ХНВ, Новинско издавачка установа "Хрватска ријеч" и Завод за културу војвођанских Хрвата финансирала је Влада Хрватске.Премијерка Србије Ана Брнабић је 30. априла ове године посетила Загреб, где је заједно са Пленковићем присуствовала Великој скупштини Српског народног вијећа (СНВ), кровне организације српске мањине у Хрватској.Они су тада нагласили важност поштовања права и побољшања положаја српске мањине у Хрватској и хрватске мањине у Србији, те најавили стварање каталога отворених питања између две земље, како би се наставило с њиховим решавањима.
https://sputnikportal.rs/20230617/hrvatski-premijer-dolazi-u-suboticu-poznato-s-kim-ce-se-sastati-1157361711.html
https://sputnikportal.rs/20230530/plenkovic-hrvatska-nema-skrivenu-agendu-rusenja-vlasti-u-srbiji-1156430774.html
хрватска
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Бранкица Ристић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112071/82/1120718238_0:271:1946:2216_100x100_80_0_0_5b6c160edec396a9dbe89ce3ee5daa0c.jpg
Бранкица Ристић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112071/82/1120718238_0:271:1946:2216_100x100_80_0_0_5b6c160edec396a9dbe89ce3ee5daa0c.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Бранкица Ристић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112071/82/1120718238_0:271:1946:2216_100x100_80_0_0_5b6c160edec396a9dbe89ce3ee5daa0c.jpg
да ли је лакше бити хрват у србији или србин у хрватској
да ли је лакше бити хрват у србији или србин у хрватској
Да ли је лакше бити Хрват у Србији или Србин у Хрватској
Андреј Пленковић, хрватски премијер, боравиће 23. јуна у посети Србији поводом отварања Хрватске куће у Суботици да би, како наводе хрватски медији, пренео поруку хрватској заједници у Србији да је Хрватска уз њих.
Ово је прва посета Пленковића Србији, а како је рекао, нема намеру да долази у Београд и да се среће са председником Србије, али ће у Суботици имати сусрет са српском премијерком Аном Брнабић, која је недавно боравила у Хрватској.
Пленковић долази на позив Хрватског националног већа у Србији (ХНВ) и обележавања Дана хрватске заједнице у Србији, а са поруком да је „важно да хрватска заједница буде заступљена у Скупштини Србије једнако као што је српска мањина у Хрватском сабору". И то није све - Пленковић очекује и да добије одговоре од српске стране о 1.812 несталих, а како је рекао, ту је и питање одштете логораша, враћања архивске грађе...
Реципроцитет са хрватским Сабором
Његов домаћин, председника Демократског савеза Хрвата у Војводини Томислав Жигманов, уједно и министар за људска и мањинска права Владе Србије, баш уочи посете хрватског премијера и сам је имао неколико примедби на однос према хрватској заједници у Србији, напомињући да Хрвати често трпе увреде које се чују на фудбалским утакмицама или виде на графитима, али и да је индиспониран чињеницом да Хрвате све чешће се називају Буњевцима.
Саво Штрбац директор „Веритаса“ није изненађен оваквим захтевима и примедбама и Хрвата из Србије ни хрватског премијера.
„Пленковићева странка је коалициони партнер са Србима у Хрватској јер Срби тамо имају три спрска фиксна представника, која им и држе владу, јер без та три српска гласа не би имали већину,“ подсећа Штрбац.
Он признаје да су од избора Жигманова на место министра у нашој влади односи Србије и Хрватске мало отоплили и успоставила се нека сарадња са српским странкама у Хрватској, пре свега са странком Милорада Пуповца што може да слути на неки добар почетак сарадње али додаје:
„Наравно, Хрватима страшно смета што је Србија званично дозволила једној групи Хрвата да се изјашњавају као Буњевци. Буњевци неће да су Хрвати, чиме се смањује број Хрвата у Србији ако се Буњевци третирају као посебна национална мањина. А ако имате мањи број припадника неке мањине онда им припадају и мања национална права,“ објашњава наш саговорник.
И српска мањина у Хрватској и хрватска у Србији, истиче Штрбац, руку на срце у последње време доста раде да се односи међусобно релаксирају, али неке ствари не могу да се пореде, као што је учесталост инцидената.
„Наравно да сваки инцидент код нас буде забележен, али то што они имају овде је један промил онога што се дешава Србима у Хрватској. Код нас се деси да неки графит или увреда буде неколико пута годишње на рачун Хрвата, а у Хрватској само оно што је у медијима забележено прошле или претпрошле године је скоро пет стотина тих случајева а по мојим проценама то је тек једна трећина од етнички мотивисаних напада на Србе,“ констатује Штрбац.
Наш саговорник каже да су Хрвати пре уласка у ЕУ ускладили своје законе за права националних мањина али само на папиру, јер је, напомиње он, у пракси сасвим другачије.
Покушај ресетовања односа
„Сви се сећамо да је у Вуковару било око 30 одсто Срба до скоро што им је давало за право да имају натписе на свом ћириличном писму. Знамо да су ти знакови склањани и какве су се борбе око тога водиле. Сада за тим нема потребе јер се у међувремену из Вуковара одселило таман онолико Срба да више не чине потребан проценат да би Хрватска држава морала да им обезбеди табле на ћириличном писму,“ каже Штрбац.
Посебно му није јасно како то Пленковић замишља да у Скупштини Србије и у хрватском Сабори седи исти број представника Хрвата, односно Срба, кад се зна да су Срби некада у Хрватској били конститутивни народ, што Хрвати у Србији никада нису били.
У Србији живи 39.107 Хрвата, показују резултати пописа становништва из 2022. године, које је објавио Републички завод за статистику. Изградњу Хрватске куће у којој ће бити смештено ХНВ, Новинско издавачка установа "Хрватска ријеч" и Завод за културу војвођанских Хрвата финансирала је Влада Хрватске.
Премијерка Србије Ана Брнабић је 30. априла ове године посетила Загреб, где је заједно са Пленковићем присуствовала Великој скупштини Српског народног вијећа (СНВ), кровне организације српске мањине у Хрватској.
Они су тада нагласили важност поштовања права и побољшања положаја српске мањине у Хрватској и хрватске мањине у Србији, те најавили стварање каталога отворених питања између две земље, како би се наставило с њиховим решавањима.
