„У актуелним тешким међународним условима веома је важно сачувати и ојачати постојеће механизме мултилатералне сарадње у области супротстављања различитим претњама биолошког карактера“, поручио је Путин.
Он је додао да се корисним иницијативама, усмереним на поједностављење режима неширења биолошког и токсичног оружја често противе државе које теже да искористе међународне проблеме за осигурање сопствене биолошке безбедности на рачун других.
Истовремено, руски лидер је нагласио да се Русија доследно залаже за јачање наднационалних механизама, који спречавају развој и дистрибуцију биолошког и токсичног оружја.
„Државе треба међусобно да сарађују у овој области на равноправној основи, уз поштовање суверенитета свих земаља“, закључио је Путин.
Конвенција о забрани развоја, производње и прикупљања резерви бактериолошког (биолошког) и токсичног оружа и о њиховом уништењу усвојена је на 26. седници Генералне скупштине Уједињених нација 16. децембра 1971. године. Тренутно броји 183 земље учеснице.
То је први међународни споразум којим је забрањена цела категорија оружја за масовно уништење.