Комисија је предложила и да дигитални евро, нематеријална валута, добије статус законског средства плаћања у еврозони, а тренутно тај статус имају само новчанице и кованице еура.
Од Кине до Сједињених Америчких Држава, Јамајке до Јапана, више од 100 централних банака у свету истражује или се припрема за увођење дигиталних валута како електронска плаћања расту, мењајући начин на који људи троше свој новац, преноси АФП.
Покрет за стварање дигиталне верзије јединствене валуте започео је 2020. године када је председница Европске централне банке (ЕЦБ) Кристин Лагард предложила идеју, а та банка покренула јавно саветовање.
Европска комисија објавила је 28. јуна предлог који ће бити правни основ на којем би ЕЦБ могла да покрене дигитални евро.
Валута би била доступна појединцима који живе у еврозони и посетиоцима. Понудио би додатну опцију плаћања за грађане да користе онлајн и офлајн са својим дигиталним новчаницима, чиме би се осигурала једнака анонимност као и код кованица и новчаница.
Коначни закон морају да подрже 27 држава чланица ЕУ-а и Европски парламент.
Заговорници дигиталног евра кажу да ће он бити допуна готовини и да ће осигурати да ЕЦБ не остави празнину коју касније могу да попуне приватни играчи – обично изван ЕУ – и друге централне банке.
Критичари доводе у питање потребу за дигиталним евром, а банке упозоравају на велике ризике, док је студија ЕЦБ-а показала да је јавност забринута због приватности плаћања.