Више од 40 људи који су ухапшени у Украјини током сукоба са Русијом под сумњом да представљају претњу по безбедност земље мучено је у притворима, показао је извештај Канцеларије високог комесара УН за људска права.
У извештају, који обухвата период од фебруара прошле до маја ове године, проучаване су чињенице о затварању и мучењу руских војника и цивила, који су подвргнути тортури и сексуалном злостављању, углавном у тајним притворским јединицама, мада је било мучења и у службеним просторијама истражног затвора.
Притвореници су махом говорили да су били мучени или малтретирани током испитивања, непосредно након хапшења и пре него што су изведени пред суд и формално смештени у истражни затвор.
"И Уједињене нације и Амнести интернешенел, али и друге организације редовно објављују такве извештаје у којима традиционално оптужују Украјину, али регистровање злочина је једно, а привођење правди је нешто сасвим друго. Да бисте некога привели правди, морате да имате барем политичку вољу, а Запад толерише и опрашта кијевским властима апсолутно све док ратује са Русијом... Нема смисла полагати наде на то да ће Запад неког у Украјини због тога привести правди, осим ако то не учини Русија. Другим речима, осим нас нико то неће учинити“, оцењује Иван Лизан, шеф руског Аналитичког бироа СОНАР-2050.
Према подацима УН, 43 затвореника, 34 мушкарца и девет жена, сведочило је о тортури и злостављању од стране украјинске полиције, војске или затворских чувара. Према њиховим речима, користе се најстравичније методе мучења: премлаћивања, иживљавања уз употребу електрошокера, сексуално насиље, силовања затвореника или њихових ближњих, претње стрељањем, претње пуцањем у удове, претње да ће бити „бачени“ на прву линију фронта... Из извештаја произилази да су мучења коришћена за кажњавање, понижавање и застрашивање, за изнуду признања кривице или добијање информација, за изнуду новца и имовине...
Више од 40 људи који су ухапшени у Украјини током сукоба са Русијом под сумњом да представљају претњу по безбедност земље мучено је у тајним притворским јединицама
© Фото : Pixabay
Кијев кажњава и за давање хуманитарне помоћи
Како се наводи, након увођења ванредног стања у Украјини и усвајања измена и допуна кривичног закона, власти су добиле широка овлашћења да притварају особе које, по њиховом суду, представљају претњу по безбедност или су осумњичене да су починиле кривична дела против националне безбедности.
Међутим, обимни материјал на скоро 50 страна је директан доказ о признавању украјинског терора. Постоје и детаљни описи како су указом Владимира Зеленског цивили слати у затворе због пружања и дељења хуманитарне помоћи сопственом народу. У једном случају, човек који је делио хуманитарну помоћ у свом селу у области Харкова осуђен је за колаборационизам.
Регистровано је чак 75 случајева у којима су људи били неоправдано притворени у Украјини: 17 жена, 57 мушкараца и један дечак.
Стручњаци истичу да је неприхватљив прогон лица која пружају хуманитарну помоћ, јер хуманитарно право предвиђа могућност да свако помогне онима којима је помоћ потребна. Адвокати кажу да међународне организације, попут Црвеног крста, треба да обрате пажњу на ову чињеницу.
Данас је главни проблем што Русију отужују за све грехе овог света, док на злочиначке подухвате Кијева Запад затвара очи.
У сваком случају, стручњаци су сигурни да би УН и организације за људска права могле да напишу извештаје у томовима када би се више позбавили овим питањем и терором који украјинске снаге врше над цивилима, затвореницима и заробљеницима, а да би надлежне службе и међународна заједница морали да реагују.
Адвокати напомињу да УН немају овлашћења да приведу правди одговорне за та злодела, али би могле да предузму одређене радње и мере по овом питању.
Репресивна машинерија неће зауставити
Лизан упозорава да ће број ухапшених из политичких разлога у Украјини наставити да расте и да се украјинска "репресивна машинерија неће зауставити“.
Пре неколико година „Амнести интернешенел“ je објавио да је мучење притвореника и затвореника, укључујући и оне политичке, уобичајено у више од 140 земаља света као вид казне или изнуђивања признања, укључујући и 79 држава потписница Конвенције УН против тортуре из 1984.
Та конвенција забрањује ментално или физичко малтретирање затвореника зарад добијања информација и изнуде признања од осумњичених, али се то не поштује увек.
Тако је, рецимо, Амнести интернешенел више пута позивао на затварање америчког затвора Гвантанамо на Куби, где су на најгрубљи начин кршена људска права јер су притвореници стављани на муке да би признали да су припремали или изводили терористичке нападе против САД.
Међу озлоглашеним затворима је Абу Граиб, који се нашао у центру скандала 2004. године, када су у јавност испливали детаљи о мучењима и злостављањима Ирачана од стране америчке војске и ЦИА током америчке инвазије на Ирак.
Примера је много, али руски медији скрећу пажњу на чињеницу да УН у свом извештају први пут јавно признају на тако високом нивоу чињеницу постојања тајних притворских јединица у Украјини, где се муче руски ратни заробљеници и цивили. С обзиром да је сада све документовано и има печат УН, то вероватно може постати неоспоран доказ у будућим случајевима против кијевског режима.