https://sputnikportal.rs/20230320/zatvor-abu-grejb--uzasi-americke-okupacije-iraka-1152654487.html
Затвор Абу Граиб – ужаси америчке окупације Ирака
Затвор Абу Граиб – ужаси америчке окупације Ирака
Sputnik Србија
Абу Граиб је затвор у истоименом ирачком граду у близини Багдада. Прве зграде направила је британска грађевинска компанија педесетих година прошлог века и од... 20.03.2023, Sputnik Србија
2023-03-20T08:20+0100
2023-03-20T08:20+0100
2023-03-20T11:21+0100
свет
свет
затвор
сад
ирак
инвазија
мучење
симор херш
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/03/12/1152654347_0:58:745:477_1920x0_80_0_0_d41547c508429b3058835ea1f8a3b990.jpg
За време владавине Садама Хусеина, посебно чуван затвор био је подређен Управи опште безбедности (Амн ел Ам) где су се, према тврдњама западних медија, дешавала масовна мучења и погубљења политичких затвореника владајућег режима. Међутим, нема доказа да је затвор био политички. На то указује масовна амнестија затвореника који су били осуђени за прекршаје према општем кривичном законику који су пуштени 2002. године, непосредно пре почетка инвазије западне коалиције на Ирак. Такође нема довољно доказа за тврдње о масовним погубљењима пошто је откривено да је у масовним гробницама у близини затвора за све време сахрањено 993 затвореника, иако је Запад тврдио да су смакнуте хиљаде.Године 2003., након пада режима Садама Хусеина, Американци су имали на располагању празан затвор. Погодна локација и спремна инфраструктура довели су до тога да Абу Грејб постане главни затвор за ирачке ратне заробљенике и политичке затворенике.До августа 2006. године затвор су користиле заједно снаге коалиције и ирачка влада. У блоку који је био под потпуном контролом локалних власти казне су служили осуђени криминалци. Остатак затвора био је под контролом Оружаних снага Сједињених Држава и коришћен је као истурена оперативна база и поправна установа.Категорије затвореника у Абу ГраибуУ Абу Граиб, док су га контролисале америчке снаге, смештано је неколико категорија затвореника:- чланови партије „Бас“ – владајуће странке за време Садамовог мандата. Међу њима су бивши заменик премијера Ирака Тарик Азис.- лица осумњичена за деловање у странци „Бас“, бивши војници и полицајци. Пошто је странка била народна, у затвору су завршавали сви – од учитеља до трговаца.- верске личности, племенски шеици, јавне личности оптужене за подршку режима.- осумњичени за учешће у нападима на америчке војне снаге. То је могао да буде било који пролазник који се у време напада нашао у близини.- такозвани „таоци“ – чланови породице или рођаци оних који су осумњичени за побуњеничке активности ради вршења притиска. Тако су у затвору завршавале жене, старци, деца без подизања оптужнице.- људи који су ухапшени због кривичних дела и прекршаја. Након распуштања режимске војске и полиције земља је утонула у хаос и анархију.Према томе, у време када је Абу Граиб био под америчком контролом, ту су притварани људи из широких слојева претежно локалног становништва који су завршавали у затвору из субјективних разлога и сумњи, чиме су се кршили принципи „притварања/затварања“ Женевске конвенције.Раскринкавање америчке тортуреУ пролеће и лето 2003. године организације за људска права, које су стигле заједно са Американцима у Ирак, почеле су да скрећу пажњу на то да окупациона војска примењује силу против ирачких ратних заробљеника и затвореника.Гласине о дешавањима у Абу Граибу почеле су да се шире међу народом, а једна таква порука у пролеће 2004. године замало није изазвала масовну побуну у Багдаду.Све је почело од писма које је написала једна жена – затвореница у Абу Граибу – писма које је завршило ван затвора. Суштина поруке је била да су жене тамо биле изложене сталном насиљу од стране Американаца, а понекад и затвореника (Ирачана-лојалиста), па су често остајале трудне са својим силоватељима. Копија писма је лепљена по зидовима и ишла је од руке до руке.Због тога је у Ираку појачан народни отпор коалицији. Ненаоружани људи бацали су камење на америчке војне конвоје, узвикивали су антиамеричке пароле. У неким областима Багдада дошло је до оружаних заседа.Али разлог за почетак истраге о кршењу права затвореника у Абу Граибу није било писмо, већ радозналост америчког војног полицајца Џозефа Дарбија који је у децембру 2003. позајмио це-де од свог колеге Чарлса Грејнера за личну употребу. Диск је садржао и ужасне доказе о мучењу и злостављању затвореника. Три недеље касније пријавио је то својој команди. Дана 13. јануара 2004. године покренута је званична истрага против 17 војника због злоупотребе положаја. Командант коалиционих снага у Ираку Рикардо Санчез наложио је генерал-мајору Антониу Тагуби да води истрагу о мучењима у Абу Грајбу.У фебруару исте године 17 војника, укључујући команданта батаљона, команданта чете и 13 припадника војне полиције, суспендовано је са дужности током истраге.Иако су званичне изјаве из тог периода биле максимално ублажене („злоупотреба“, „злоупотреба овлашћења“ и томе слично), у априлу је телевизија „Си-Би-Ес“ дошла у посед копије Тагубовог извештаја, заједно са свим фотографијама. Иако су америчке власти покушале да умире новинаре објављивањем тих информација, када су сазнале да је познати новинар Симор Херш обавештен о дешавањима и да спрема чланак у „Њујоркеру“, покушале су да га предухитре.Крајем априла 2004. године на телевизији „Си-Би-Ес“ емитован је извештај о истрази уз неколико фотографија мучења затвореника (оне најбезазленије). Та репортажа ускоро је обишла све светске медије. Информације су биле ублажене и све се сводило на то да су то били појединачни случајеви, а не систематска пракса.Кривица је сваљена на управу затвора и бригадног генерала Џенис Карпински јер чуваре нису упознали са одредбама Женевске конвенције о поступању са ратним заробљеницима и притвореницима. Лица која су оптужена за злостављања затвореника имала су нешто заједничко – сви су били из мањих места из САД, имали су низак ниво образовања па су били идеални за улогу „жртвеног јарца“. Штавише, није било сумње у њихову кривицу – били су на фотографијама на којима је било приказано мучење затвореника.Међутим, приликом разговора са Џенис Карпински испоставило се да у Абу Граибу постоји посебан блок 1А којим је управљала војна обавештајна служба где су испитивани посебно важни затвореници. Тамо су се редовно појављивали припадници ЦИА и Пентагона, а њихове посете нису ни на који начин бележене.Карпински је такође саопштила да су у затвору били присутни и представници израелских специјалних служби, али Министарство одбране Израела је то демантовало.По њеним речима, иза тортура су стајали обавештајци који су од ње и њених подређених направили „жртвеној јарца“. Чувари су саопштили да су извршавали наређења представнике војне обавештајне службе како би од затвореника извукли признања и корисне информације.Тајни програм ПентагонаМеђутим, чланци из „Њујоркера“ чији је аутор Симор Херш разјаснили су та питања. Новинар је од својих извора добио информације да оно што се дешавало у Абу Граибу нису испади стражара који су кршили своја овлашћења, него специјални тајни програм Пентагона под кодним именом „Патина“ чији је циљ прогон и уништавање терориста Ал Каиде, раније примењиван у Авганистану и затвору Гвантанамо. Руководилац програма био је амерички министар одбране Дејвид Рамсфелд, тако да је Џорџ В. Буш, који је у то време био председник САД, морао бити упознат са тим.Како се испоставило, изгледа да је систематска тортура почела у августу 2003. године када је у Багдад стигао генерал-мајор Џефри Милер, директор затвора Гвантанамо где су на затвореницима приликом испитивања широко примењиване разне методе. Он је убедио америчку команду да све затворе предају под управу војне обавештајне службе. Све је одобрено по налогу Рикарда Санчеза.Управо је тај програм био примењиван у Абу Граибу – и то још суровије него у Гвантанаму. Такође, програм је био прилагођен блискоисточном региону па је приликом иживљавања на затвореницима акценат био на осетљивости Арапа на понижавања сексуалног типа, посебно у јавности. Све је фотографисано с циљем даље уцене и принуде да буду доушници америчких обавештајних служби.Према сведочењу једног броја затвореника, амерички војници су их силовали, јахали, терали да ваде храну из затворских тоалета. „Терали су нас да ходамо на све четири као пси и да лајемо. Морали смо да лајемо као пси, а ако ниси лајао, онда су те тукли по лицу без имало сажаљења. Након тога би нас бацили у ћелије, одузели душеке, просули воду по поду и терали нас да спавамо у тој локви…”, сведочење је једног од затвореника Абу Грејба.Почетком маја 2004. године руководство Оружаних снага САД признало је да неке од метода тортуре нису у складу са Трећом Женевском конвенцијом о поступању са ратним заробљеницима и најавило је спремност да се јавно извини.Дванаест припадника Оружаних снага САД проглашено је кривим по оптужбама у вези са инцидентима у затвору Абу Грејб. Осуђени су на различите казне затвора.Истрага није утврдила кривицу високо рангираних службеника Пентагона за инцидент. Америчка команда је 9. марта 2006. одлучила да стави катанац на затвор. У августу 2006. сви затвореници из Абу Грејба пребачени су у друге затворе у Ираку, а 2. септембра ирачка влада је преузела контролу над затвором.
https://sputnikportal.rs/20180320/zarobljenici-irak-abu-grejb-mucenje-1114969004.html
https://sputnikportal.rs/20230205/bivsi-iracki-obavestajac-za-sputnjik-kako-je-amerika-pripremala-invaziju-na-irak-1150430564.html
сад
ирак
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
свет, затвор, сад, ирак, инвазија, мучење, симор херш
свет, затвор, сад, ирак, инвазија, мучење, симор херш
Затвор Абу Граиб – ужаси америчке окупације Ирака
08:20 20.03.2023 (Освежено: 11:21 20.03.2023) Абу Граиб је затвор у истоименом ирачком граду у близини Багдада. Прве зграде направила је британска грађевинска компанија педесетих година прошлог века и од самог почетка објекти су служили као притвор. Касније, током америчке окупације Ирака испливали су ужаси о малтретирању и мучењу затвореника.
За време владавине Садама Хусеина, посебно чуван затвор био је подређен Управи опште безбедности (Амн ел Ам) где су се, према тврдњама западних медија, дешавала масовна мучења и погубљења политичких затвореника владајућег режима. Међутим, нема доказа да је затвор био политички. На то указује масовна амнестија затвореника који су били осуђени за прекршаје према општем кривичном законику који су пуштени 2002. године, непосредно пре почетка инвазије западне коалиције на Ирак. Такође нема довољно доказа за тврдње о масовним погубљењима пошто је откривено да је у масовним гробницама у близини затвора за све време сахрањено 993 затвореника, иако је Запад тврдио да су смакнуте хиљаде.
Године 2003., након пада режима Садама Хусеина, Американци су имали на располагању празан затвор. Погодна локација и спремна инфраструктура довели су до тога да Абу Грејб постане главни затвор за ирачке ратне заробљенике и политичке затворенике.
До августа 2006. године затвор су користиле заједно снаге коалиције и ирачка влада. У блоку који је био под потпуном контролом локалних власти казне су служили осуђени криминалци. Остатак затвора био је под контролом Оружаних снага Сједињених Држава и коришћен је као истурена оперативна база и поправна установа.
Категорије затвореника у Абу Граибу
У Абу Граиб, док су га контролисале америчке снаге, смештано је неколико категорија затвореника:
- чланови партије „Бас“ – владајуће странке за време Садамовог мандата. Међу њима су бивши заменик премијера Ирака Тарик Азис.
- лица осумњичена за деловање у странци „Бас“, бивши војници и полицајци. Пошто је странка била народна, у затвору су завршавали сви – од учитеља до трговаца.
- верске личности, племенски шеици, јавне личности оптужене за подршку режима.
- осумњичени за учешће у нападима на америчке војне снаге. То је могао да буде било који пролазник који се у време напада нашао у близини.
- такозвани „таоци“ – чланови породице или рођаци оних који су осумњичени за побуњеничке активности ради вршења притиска. Тако су у затвору завршавале жене, старци, деца без подизања оптужнице.
- људи који су ухапшени због кривичних дела и прекршаја. Након распуштања режимске војске и полиције земља је утонула у хаос и анархију.
Према томе, у време када је Абу Граиб био под америчком контролом, ту су притварани људи из широких слојева претежно локалног становништва који су завршавали у затвору из субјективних разлога и сумњи, чиме су се кршили принципи „притварања/затварања“ Женевске конвенције.
Раскринкавање америчке тортуре
У пролеће и лето 2003. године организације за људска права, које су стигле заједно са Американцима у Ирак, почеле су да скрећу пажњу на то да окупациона војска примењује силу против ирачких ратних заробљеника и затвореника.
Гласине о дешавањима у Абу Граибу почеле су да се шире међу народом, а једна таква порука у пролеће 2004. године замало није изазвала масовну побуну у Багдаду.
Све је почело од писма које је написала једна жена – затвореница у Абу Граибу – писма које је завршило ван затвора. Суштина поруке је била да су жене тамо биле изложене сталном насиљу од стране Американаца, а понекад и затвореника (Ирачана-лојалиста), па су често остајале трудне са својим силоватељима. Копија писма је лепљена по зидовима и ишла је од руке до руке.
Због тога је у Ираку појачан народни отпор коалицији. Ненаоружани људи бацали су камење на америчке војне конвоје, узвикивали су антиамеричке пароле. У неким областима Багдада дошло је до оружаних заседа.
Али разлог за почетак истраге о кршењу права затвореника у Абу Граибу није било писмо, већ радозналост америчког војног полицајца Џозефа Дарбија који је у децембру 2003. позајмио це-де од свог колеге Чарлса Грејнера за личну употребу. Диск је садржао и ужасне доказе о мучењу и злостављању затвореника. Три недеље касније пријавио је то својој команди. Дана 13. јануара 2004. године покренута је званична истрага против 17 војника због злоупотребе положаја. Командант коалиционих снага у Ираку Рикардо Санчез наложио је генерал-мајору Антониу Тагуби да води истрагу о мучењима у Абу Грајбу.
У фебруару исте године 17 војника, укључујући команданта батаљона, команданта чете и 13 припадника војне полиције, суспендовано је са дужности током истраге.
Иако су званичне изјаве из тог периода биле максимално ублажене („злоупотреба“, „злоупотреба овлашћења“ и томе слично), у априлу је телевизија „Си-Би-Ес“ дошла у посед копије Тагубовог извештаја, заједно са свим фотографијама. Иако су америчке власти покушале да умире новинаре објављивањем тих информација, када су сазнале да је познати новинар Симор Херш обавештен о дешавањима и да спрема чланак у „Њујоркеру“, покушале су да га предухитре.
Крајем априла 2004. године на телевизији „Си-Би-Ес“ емитован је извештај о истрази уз неколико фотографија мучења затвореника (оне најбезазленије). Та репортажа ускоро је обишла све светске медије. Информације су биле ублажене и све се сводило на то да су то били појединачни случајеви, а не систематска пракса.
Кривица је сваљена на управу затвора и бригадног генерала Џенис Карпински јер чуваре нису упознали са одредбама Женевске конвенције о поступању са ратним заробљеницима и притвореницима. Лица која су оптужена за злостављања затвореника имала су нешто заједничко – сви су били из мањих места из САД, имали су низак ниво образовања па су били идеални за улогу „жртвеног јарца“. Штавише, није било сумње у њихову кривицу – били су на фотографијама на којима је било приказано мучење затвореника.
Међутим, приликом разговора са Џенис Карпински испоставило се да у Абу Граибу постоји посебан блок 1А којим је управљала војна обавештајна служба где су испитивани посебно важни затвореници. Тамо су се редовно појављивали припадници ЦИА и Пентагона, а њихове посете нису ни на који начин бележене.
Карпински је такође саопштила да су у затвору били присутни и представници израелских специјалних служби, али Министарство одбране Израела је то демантовало.
По њеним речима, иза тортура су стајали обавештајци који су од ње и њених подређених направили „жртвеној јарца“. Чувари су саопштили да су извршавали наређења представнике војне обавештајне службе како би од затвореника извукли признања и корисне информације.
Међутим, чланци из „Њујоркера“ чији је аутор Симор Херш разјаснили су та питања. Новинар је од својих извора добио информације да оно што се дешавало у Абу Граибу нису испади стражара који су кршили своја овлашћења, него специјални тајни програм Пентагона под кодним именом „Патина“ чији је циљ прогон и уништавање терориста Ал Каиде, раније примењиван у Авганистану и затвору Гвантанамо. Руководилац програма био је амерички министар одбране Дејвид Рамсфелд, тако да је Џорџ В. Буш, који је у то време био председник САД, морао бити упознат са тим.
Како се испоставило, изгледа да је систематска тортура почела у августу 2003. године када је у Багдад стигао генерал-мајор Џефри Милер, директор затвора Гвантанамо где су на затвореницима приликом испитивања широко примењиване разне методе. Он је убедио америчку команду да све затворе предају под управу војне обавештајне службе. Све је одобрено по налогу Рикарда Санчеза.
Управо је тај програм био примењиван у Абу Граибу – и то још суровије него у Гвантанаму. Такође, програм је био прилагођен блискоисточном региону па је приликом иживљавања на затвореницима акценат био на осетљивости Арапа на понижавања сексуалног типа, посебно у јавности. Све је фотографисано с циљем даље уцене и принуде да буду доушници америчких обавештајних служби.
Према сведочењу једног броја затвореника, амерички војници су их силовали, јахали, терали да ваде храну из затворских тоалета. „Терали су нас да ходамо на све четири као пси и да лајемо. Морали смо да лајемо као пси, а ако ниси лајао, онда су те тукли по лицу без имало сажаљења. Након тога би нас бацили у ћелије, одузели душеке, просули воду по поду и терали нас да спавамо у тој локви…”, сведочење је једног од затвореника Абу Грејба.
Почетком маја 2004. године руководство Оружаних снага САД признало је да неке од метода тортуре нису у складу са Трећом Женевском конвенцијом о поступању са ратним заробљеницима и најавило је спремност да се јавно извини.
Дванаест припадника Оружаних снага САД проглашено је кривим по оптужбама у вези са инцидентима у затвору Абу Грејб. Осуђени су на различите казне затвора.
Истрага није утврдила кривицу високо рангираних службеника Пентагона за инцидент. Америчка команда је 9. марта 2006. одлучила да стави катанац на затвор. У августу 2006. сви затвореници из Абу Грејба пребачени су у друге затворе у Ираку, а 2. септембра ирачка влада је преузела контролу над затвором.
