У писму у које је Танјуг имао увид, а које је упућено Урсули фон дер Лајен и европским комесарима за правосуђе и проширење Дидије Рејндерсу и Оливеру Вархељију пише да снажно подржавају нову политику од четири стуба на Западном Балкану, али да желе да истакну неке тачке релевантне за успех целокупне политике ЕУ према Западном Балкану, Источно партнерство и политику проширења ЕУ у будућности.
"Унутар ЕУ, били смо довољно политички мудри да развијемо механизме условљавања за приступ држава чланица ЕУ фондовима и побољшали смо алате за борбу против злоупотребе ових средстава успостављањем ЕППО-а и јачањем прекограничне сарадње тужилаца. Демократска регресија или стагнација изазов је нашим политичким циљевима, као и све већа препрека преко потребним реформама у земљама Западног Балкана. Да се не би суочили са истим изазовима у случају Украјине, Молдавије и Грузије, морамо да успоставимо кредибилан механизам условљавања који спречава назадовање демократије и унапређује реформске процесе у земљама кандидатима", наводи се у писму.
То је неопходно, наводе европсосланици, како би се обезбедила кредибилност политика ЕУ и процеса проширења, као и ојачала позиција ЕУ у овако напетим геополитичким околностима, посебно у односу на недемократске и ауторитарне такмичаре.
Такође, европосланици предлажу надлежности ЕППО-а на све фондове ЕУ намењене политикама проширења уз напомену да верују да овлашћења ЕППО-а могу да спрече злоупотребу ЕУ фондова у земљама кандидатима као што то чини у државама чланицама, док истовремено јачају владавину права и обезбеђују независност истрага и процесуирања кривичних дела везаних за ЕУ средства.
Како кажу то би требало да се уради у оквиру предложеног трећег стуба од стране председника Комисије и у оквиру фазне интеграције земаља кандидата.
"Сматрамо да механизам условљавања који регулише приступ земаља кандидата ЕУ фондовима треба да ојача како би се осигурала имплементација и наставак реформи у области владавине права, слободе медија и демократских стандарда", закључује се у писму.
Писмо је потписало пет словеначких европосланика, по двоје мађарских, аустријских, немачких, холандских европосланика и по један из Литваније, Италије, Хрватске, Румуније, Финске и Белгије.