Први део изложбе обухвата детаље живописа саборне цркве у Призрену, Богородице Љевишке – 41 копију фресака које су урадили Зденка и Бранислав Живковић.
Богат избор тема живописа одређен је величином храма, као и временом настанка сликарства пошто је период од 1310. до 1313. године време наративног стила у којем је владала тежња ка детаљном илустровању текста.
Од Христа Пантократора до стојећих фигура
Динамична слика, јаких светло тамних односа, остварена је урадионицичији је протомајстор поменут у натпису у припрати храма.
Михаило, син Евтихијев, презименом Астрапа, наведеним у Љевишкој, био је сликар чији се рад са сигурношћу може пратити од Богородице Перивлепте у Охриду, да би за краља Милутина сваке сезоне, а некада и за више сезона,осликавао по храм.
Рукотворине инспирисане средњовековним орнаментима
© Фото : Спутњику уступила Тврђава Голубачки град/Плакат
Копије малог формата сликарства из Богородице Љевишке, а које су израдили Зденка и Бранислав Живковић, за циљ имају пренос ликовности, преко мотива које се често не запажају на сценама.
У комплетном опусу од 148 копија малог формата забележено је сликарство и по вертикали храма - од Христа Пантократора до зоне стојећих фигура, као и по хоризонтали - од олтара до учених тема спољне припрате.
Рукотворине инспирисане средњовековним орнаментима
Други део изложбе посвећен је рукотворинама Милице Мишић, НадеРадетић и ДраганеЋирковић које су биле инспирисане средњовековним женским властелинским костимима, затим орнаментима са средњовековних српских фресака, митологијом Голубачке тврђаве и тогдела Дунава, као и фолклорним елементима Источне Србије.
Рукотворине Милице Мишић, Наде Радетић и Драгане Ћирковић које су биле инспирисане средњовековним женским властелинским костимима
© Фото : Спутњику уступила Тврђава Голубачки град
Милица Мишић израдила шалове од памука, свиле и вуне налазећи инспирацију на костимима средњовековних српских владарки - царице Јелене, краљице Јелене Анжујске, краљице Каталине, краљице Симониде и кнегиње Милице Хребељановић.
Драгана Ћирковић је осликала свилене мараме инспирисана, такође костимима средњовековних владарки, затим орнаментима са средњовековних фресака, посебне Богородице Љевишке, а један сет марама прича посебну причу о русалкама, воденим и шумским вилама које, по легендама, живе у Дунаву око тврђаве Голубац.
Нада Радетић је извезла свадбарске пешкире и надстољњаке користећи шеме са фолклорним мотивима са народних ношњи, а посебно шеме које је прикупио Владислав Тителбах и објавио 1896. године. Један сет надстољнака садржи средњовековне мотиве као што је љиљан.
Изложба ће бити отворена до децембра.