СПОРТ

Пешић причао Немцима о Јокићу и забринуо Србију

Селектор кошаркашке репрезентације Србије Светислав Пешић изјавио је да не зна да ли ће најбољи кошаркаш света Никола Јокић наступити за Србију на предстојећем Мундобаскету у Азији који се игра крајем августа и почетком септембра.
Sputnik
Пешић је говрио за немачки „Зидојче Цајтунг“ поводом 30 година од освајања европске титуле са репрезентацијом те земље, што му је био први велики тренерски успех.
Амерички „Атлетик“ објавио је још прошлог месеца да Јокић неће играти за Србију јер у периоду Мундобаскета има породично славље, а охрабрујуће вести нема ни селектор „Орлова“.
СПОРТ
Американци слуте да Јокић неће играти за Србију на Мундобаскету
Пешић је поручио да још није сигуран, односно да још није јасно да ли ће моћи да рачуна на Јокића, НБА шампиона са Денвером. Светислав је само истакао да је Никола један од најбољих играча с којима је сарађивао у каријери.
„Јокић је један од најбољих играча које сам тренирао. Осим његових изузетних способности, његов велики квалитет је и чињеница да је он тимски играч, да има беспрекоран став, да има велику личност. Често сам био у Денверу и то тамо видео и доживео. Осим тога, ту је и велики континуитет, он већ седам година тамо игра. Тај континуитет је најважнија ствар, а то смо ми у Европи изгубили“, рекао је Пешић.
Селектор Србије је такође поручио да је превасходни циљ репрезентације Србије да избори место на Олимпијским играма у Паризу следеће године.
„Желимо да се квалификујемо за Олимпијске игре. Европа има само два места, а Француска је као домаћин Игара сигурна. То значи да вероватно морамо да уђемо међу четири најбоље екипе на првенству света. Има много добрих екипа - ту су Грчка, Шпанија, Словенија. А турнир је тежак, довољна је једна лоша утакмица и све је готово“, закључио је Пешић.
Србија се у прелиминарној фази на Мундобаскету налази у групи Б, заједно са Kином, Порториком и Јужним Суданом.
СПОРТ
Кошмар на Вимблдону – само Новак је сигуран
СПОРТ
Бугарска „подвала“ Сакрамента
СПОРТ
„Историјски“ преговори, загонетни осмех и питање улоге – како ће се завршити „грчка драма“?
Коментар