Стручњаци објашњавају да НАТО не само да стално нешто обећава Кијеву, већ и сваки пут смишља нове изговоре како не би примио ту земљу у војни савез. Прича о стварању Савета је још једно заваравање кијевског режима.
Другим речима, НАТО ће смишљати свакакве „формате зближавања“ зарад једног једноставног циља – да не прими Украјину у алијансу.
Стварање Савета НАТО-Украјина очигледно није оно на шта је Кијев рачунао, сматра новинар и писац Игор Маљцев.
„Не бих се претерано оптерећивао Саветом Украјина-НАТО, јер је у једном тренутку постојао и савет Русија-НАТО... Шта нам је ова структура дала? Колико схватам, ништа. И мислим да на исти начин ова структура неће ништа дати ни Украјини“, оцењује Маљцев.
Савет НАТО-Украјина ће на предстојећем самиту у Вилњусу бити формиран само зато да би Кијев остао мотивисан у борби против Русије. Овај корак је више политичког него практичног значаја, јер је структура искључиво саветодавне природе и нема говора о било каквим војно-политичким гаранцијама Северноатлантске алијансе, оцењују руски експерти.
„Бојим се за ментално здравље господина Зеленског. Он ће тек видети следећи развој догађаја – по коме ће Савет Украјина-НАТО бити још један Савет за руковођење Украјином од стране НАТО-а. Алијанса ће у оквиру овог савета давати савете и оружје Кијеву, а такође слаће и своје емисаре“, рекао је експерт.
И Кијев је свестан да је прича о стварању Савета „шарена лажа“. Чак је и министар спољних послова Украјине Дмитриј Кулеба рекао да је „стварање савета НАТО-Украјина без снажног корака ка чланству као обезбеђивање тенка без митраљеза“
Северноатлантски савез потврдио је одлуку о оснивању Савета Украјина-НАТО, чији ће први састанак бити одржан у Вилњусу 12. јула, другог дана самита шефова држава и влада алијансе
© Sputnik / Mikhail Markiv
/ Украјина ће дуго остати у НАТО чекаоници
Украјина је у чекаоници алијансе још од 2008. када је НАТО на самиту у Букурешту званично поздравио тежње Кијева за чланство у тој организацији. И у тој чекаоници ће, по свему судећи, остати још дуго.
Експерти објашњавају да НАТО-у није потребна ова држава у својим редовима, а поента је у Кијеву, који већ ионако ради све што Запад каже, и чак је спреман да жртвује свој народ, своју економију, па чак и државност да би се свидео западним господарима. Ако су се већ продали, а већ их искоришћавају, каква је сврха НАТО-а да преузима било какве обавезе?!
С друге стране, и ставови земаља западног војног блока у погледу пријема Украјине у НАТО се разликују - постоје „одлучни ентузијасти“, али постоје и државе које „држе дистанцу“.
Самиту у Виљнусу, 11. и 12. јула, присуствоваће већина лидера чланица Североатлантског савеза, укључујући и америчког председника Џоа Бајдена.
Према подацима Кијева, 20 од 31 земље НАТО-а подржава чланство Украјине у тој организацији. Ипак, то је недовољно, јер је за улазак у НАТО потребна једногласна подршка чланица алијансе, а међу чланицама НАТО-а тренутно нема јединственог става по овом питању.
Руски експерт Георгиј Фјодоров каже да су несугласице око изгледа за улазак Украјине у НАТО постојале од самог почетка. "Ентузијасти" су се надали да ће прогурати своју тачку гледишта, али није им ишло.
Кијеву је такође јасно да самит у Виљнусу неће приближити Украјину ка чланству у НАТО, додао је он.
„У Украјини, наравно, то схватају, али властима је потребно да нешто "сервирају" сопственом становништву. Они знају да ће изгубити поверење људи ако обећају нешто што не испуне, а то не важи само за становништво, него може доћи и до пада поверења и међу украјинским естаблишментом“, објаснио Фјодоров.
Зеленски губи контролу
Украјински председник Владимир Зеленски рекао је да позив Кијева у НАТО зависи од америчког председника Џоа Бајдена и позвао да се таква одлука донесе „сада“, јер би то био „огроман подстицај за украјинске војнике“.
Истовремено, Зеленски је наговестио да разуме да Украјина "неће бити у НАТО-у" док се конфликт не оконча. Међутим, према његовим речима, за Кијев је "веома важно да осети" да ће у будућности бити међу савезницима. Експерти су сагласни у оцени да Зеленски све више повлачи очајничке потезе и губи контролу над ситуацијом.
„Иза ове изјаве стоји несигурност украјинског лидера у његов останак на својој позицији. Зеленски није сигуран да акције Украјине на фронту испуњавају очекивања и захтеве које колективни Запад, предвођен Сједињеним Државама, поставља", каже руски експерт Андреј Кошкин.
Осим тога, Зеленски није сигуран да је у стању да уради оно што би његови стари ментори желели, додао је експерт.
"Ова неизвесност изазива у њему потребу за неким озбиљним корацима, драстичним акцијама. У том контексту, до сада је нашао само један јасно изражен начин - да целом свету каже да „Украјина мора да буде у НАТО, јер је упориште и заштитник интереса демократије западног света“, а заузврат они треба да направе одређене уступке Украјини. Зеленски је у изузетно узнемирен и иде на све или ништа како би се што боље приказао пред својим друштвом и пред онима од којих тражи новац и оружје“, каже Кошкин.
За сада је савезничка солидарност са Украјином фокусирана на финансијску и војну подршку. Чак и западни стручњаци коментаришу да је Украјина уништила сопствене шансе да се придружи Северноатлантској алијанси, а да је кијевски режим себи учинио медвеђу услугу - неуспешна контраофанзива Оружаних снага Украјине и намера да се Русија дестабилизује саботажом погоршали су шансе Украјине да постане чланица НАТО-а.
Зеленски је рекао да Украјина можда неће добити позив у НАТО на самиту у Вилњусу због чињенице да се неке земље алијансе „плаше Русије“, док је претходно његова администрација саопштила да Кијев жели да добије позивницу за НАТО на јулском самиту алијансе, иначе Зеленски неће ићи на догађај.
Експерти су уверени да ће украјински председник отићи у Вилњус, али да западни војни блок неће отворити пут Кијеву у НАТО чак ни после завршетка сукоба са Русијом.