Месец дана по објављивању „Синдикалног пролећа“, четвртог албума Београдског синдиката који је изашао после дугих 13 година, Синдикалци су наступили у Канади, али су и посетили комплекс усташких логора Јадовно где је након парастоса емитована њихова песма „Теци реко“ посвећена страдању Срба у НДХ.
Концерт у најсевернијој српској цркви
Чланови Синдиката Феђа Димовић и Бошко Ћирковић Шкабо кажу да су у Канаду отишли на позив Српске православне цркве, јер је отац Синиша, парох у Ванкуверу дошао на идеју да се направе концерти и трибина Београдског синдиката „Догодине у Призрену“. Најинтересантније је било на концерту у Едмонтону, граду где се налази најсевернија српска црква.
„Обично нико не долази у Едмонтон сви иду у Калгари и зато је концерт у Едмонтону био посебно луд, на крају се све завршило тако што се пола публике попело на бину“, каже Шакабо за „Орбиту културе“.
Феђа додаје да постоји жеља код наших људи у Канади да се врате у отаџбину али је проблем што Србија као матица не одржава довољно чврсте и конкретне односе са дијаспором.
„Неки би желели да дођу, новац су зарадили и инвестирали би га у Србију, али ту се јавља стара прича са дијаспором, па нам кажу: Шта год да смо пробали у Србији, неко нас је за нешто преварио. Повратак наших људи зависиће од ситуације у Србији и нашег понашања према њима. Не смемо, такође ширити негативне вибрације. Често се код нас прича: 'Ово постоји само у Србији', а онда видиш у Ванкуверу да има толико наркомана и клошара који би те растргли зубима на сред улице и схватиш да је Београд слобода и безбедан град у односу на тај Ванкувер који се увек налази у врху листе градова који су најпожељнији за живот“.
Шкабо додаје да је упознао наше људе који су возили камионе у Канади па су побегли главом без обзира у време протеста који су паралисали ту земљу, али су се вратили из Србије јер су овде хтели да им „исисају и крве и паре“.
Комлекс Јадовно – трагедија о којој не знамо ништа
Одлазак у комплекс Јадовно био је изразито тежак јер су претходну ноћ имали вечерњи наступ на „Арсенал фесту“ у Крагујевцу. Феђа је са Блажом после концерта продужио до југозападне Лике, девет сати вожње уз кратко спавање на једној пумпи.
„Први утисак је где се то налази, пењеш се на Велебит кроз шуму све време и имаш у глави да су усташе из Госпића спроводили људе на те јаме пешке. Замислите патње тих људи који су везани ланцима ишли кроз шуму по врућини, док их туку. До Шаранове јаме где се налази споменик Јадовну нема асфалтног пута. Држава Хрватска вероватно није асфалтирала пут с намером да што више отежа положај ходочасницима. Скупило се ту 100-150 људи, а жао ми је што је то толика трагедија да би требало да нас буде 100.000 сваке године“.
Фасцинантно је и да није знао да људи ту долазе ту 14 година, јер кроз мејнстрим медије не можемо да дођемо до те информације.
„Испред Шаранове јаме док слушаш опело стане ти кнедла у грлу, задрхте ти ноге поготово кад знаш како су ти људи страдали. Доводили су их везане, причало се тада да Срби не заслужују ни метак, него би први пар или заклали или би их ударали маљем у главу да би они повукли све остале који су везани за њих. Кад падну у јаму умиру данима у најтежим мукама, а прича се да су се Хрвати напијали над тим јамама, имитирали крике и смејали се тим мученицима“.
Литургијска песма Београдског синдиката код Шаранове јаме
Посебан тренутак био је кад је Душан Басташић из организације Јадовно рекао да ће за крај пустити песму Београдског синдиката и мале Павлине Радовановић из Ораховца „Теци реко“.
„Кад су кренули први тактови Гламочког глувог кола и кад су је људи све до краја саслушали у тишини, као да је нека литургијска ја сам се потпуно заледио. Гледам Блажу, и њему и мени клецале су ноге“.
„Еколошко“ уклањање српских жртава
Потом су отишли до Пријебојске јаме до које уопште нема пута, ишли су кроз шикару где су наилазили на срушене куће. Тај део Хрватске сад је потпуно пуст јер су протерали своје грађане српске националности. Све време ту је била хрватска полиција, која је камером „снимала сваки наш корак“.
„Дошли смо до јаме која се налази у сред шуме, нигде обележја зато што не признају да су ту наше жртве. Чули смо да су 2008. или 2009. спремили причу да су ту пронађени остаци хрватских жртава које су Срби убили у последњем рату и све су спремили да од тога направе спектакл. Кад су почели да ваде остатке установили су да су то Срби, јер су налазили иконице и опанке. После се та кеса са посмртним остацима нигде више није појавила, али је један наш свештеник је то сликао“.
Чак су и неке немачке компаније „које у Србији јако добро послују“ финансирале неке наводно еколошке пројекте да се те јаме очисте од ђубрета, а заправо се чисте од остатака убијених Срба. После кажу: Какве жртве, ту нема ничега унутра.
„Комунисти су после Другог светског рата то заливали бетоном, свашта се ту десило тако да имаш осећај и неправде и туге, али јако сам поносан што смо успели да урадимо спот за песму 'Теци реко' и што је толико добро прихваћен од народа, поготово што нам се јављају људи који су имали такве трагедије у својим породицама“.
Ако су цензурисали Трампа зашто не би Феђу и Бошка
Спот за песму „Теци реко“ за два дана погледало је 200.000 људи и у врху је трендинг листе на Јутјубу. Феђа каже да га чуди како за српске медије није вест да је Београдски синдикат урадио песму и спот о Јасеновцу.
„Могу да замислим шта би било да је неки бошњачки бенд нпр. Дубиоза колектив, или да је неко из Хрватске урадио песму и високобуџетни спот о Сребреници или Вуковару. Па то било у свим њиховим медијима још би овде биле петиције да се то прикаже на нашој државној телевизији“.
Иако су више пута били изложени цензури на Јутјубу, кажу да се не плаше готово изгледног цензурисања спота „Теци реко“.
„Не плашимо се цензуре, али биће је сигурно. Само ти сине ради свој посао, што бисмо се плашили. Ако се то дешава Доналду Трампу што не би неком Феђи и Бошку. Постало је банално и причати о томе“, закључио је Шкабо.