Велика немачка компанија, Стојлер која се ових дана нашла у стечају, само је једна од 1050 са таквом судбином. Институт за економска истраживања из Халеа саопштио је да је број стечајева у јуну у Немачкој у односу на исти месец прошле године порастао за 48 посто.
Разлог томе, како су објаснили, је недавни још један раст каматних стопа којима се Европска централна банка (ЕЦБ) брани од високе инфлације у еврозони. Посебно је, наводе, драматична ситуација у грађевинарству где се отказују грађевински пројекти који су прескупи инвеститорима.
Привреда и даље у минусу
Немачка, која је и званично у рецесији пошто је њена привреда била у минусу у два узастопна квартала, у мају је, мимо предвиђања, опет остала у минусу. Производња је опала за 0,2 одсто у односу на април, пошто је пад у фармацеутској индустрији био већи од раста у аутомобилској, навела је канцеларија за статистику из Висбадена.
Производња у Немачкој јер и у мају била у минусу, а у јуну је забележено за половину стечајева више него годину пре
Димитријевић сматра да је само делимично тачно објашњење да су разлог за стечајеве високе камате којима се Европска централна банка брани од високе инфлације, које су поскупеле производњу.
Када идете у стечај то је, објашњава он, по правилу последица раста трошкова, а они, како објашњава, расту са две стране – расте каматна стопа, па расту трошкови задуживања и расту трошкови енергената и инпута који се користе у производњи. Притом су најзначајнији узрок раста трошкова енергетски удари који настају као последица раста цене струје, гаса, угља, нафте, истиче наш саговорник.
Болан раскид са Русијом
Овај економиста указује на то да стечај не значи и дефинитивно затварање фирме, већ да је она у економским проблема, да ради са губитком, што може да превазиђе кроз организациону, финансијску, технолошку консолидацију. У сваком случају, може да води у успешну реорганизацију, или у економски крах, односно у банкрот, истиче он, оценивши да је велики раст стечајева у Немачкој показатељ две ствари.
Прво, Немачка је, каже Димитријевић, очигледно на граници рецесије и свакако је у знатно успореној привредној активности. Друго, то показује да постоје значајне последице сукоба у Украјини. Немачка је била индустријски и економски најразвијенија земља ЕУ, а модел развоја у доброј мери се заснивао на јефтином гасу и јефтиним енергентима из Русије.
Завршена етапа немачке моћи
„Та етапа је сада завршена. Просто не видим како Немачка може у неком наредном периоду да надомести тај недостатак јефтиних енергената из Русије. То што је била једна од главних компаративних предности Немачке у смислу ниских трошкова и самим тим конкурентског, јефтинијег, квалитетног извоза сада нестаје“, наводи некадашњи професор Економског факултета у Београду.
Уз то се, како додаје, компликује сарадња са Кином где је немачки извоз био вредан милијарде долара.
„У наредних 10-15 година Немачка не може да се извуче и да рачуна на неки озбиљнији раст, јер ви јефтиније енергенте и значајно извозно тржиште не можете да промените преко ноћи. Нови модел развоја и нове идеје, нова организација производње и извозне активности траже време. Значи у наредних 10-15 година ваља очекивати ниже стопе раста у Немачкој, а и самим тим и у добром делу Европске уније“, оцена је Димитријевића.
Он сматра да ће током следеће године инфлација да успори, да она неће значајније дугорочно да погоди немачку привреду, али да јој то неће бити од пресудне помоћи.
Раст трошкова енергената и импута после прекида сарадње са Русијом значиће успоравање немачке привреде на дуже стазе
© Sputnik / Виталий Тимкив
/ И наредних 20 година
„Фактори који ће смањити конкурентност немачке привреде и који сада траже нови модел развоја ће сада остати на сцени 20 година. А каматне стопе могу да се мењају из месеца у месец. Ја очекујем да ће већ током следеће године инфлација бити потпуно под контролом па самим тим неће бити неког додатног раста каматних стопа. Тако да ће тај фактор релативно брзо проћи, али ће проблеми структурне природе везани за енергенте, гориво и за трошкове остати у дужем временском периоду, уколико се не деси неко чудо па за две-три године рат у Украјини стане и односи нормализују као да ништа није ни било“, уверен је Димитријевић.
Он нема дилему да би баш то за Немачку било најбоље, али и додаје да то ипак није реално очекивати.