https://sputnikportal.rs/20230604/recesija-u-nemackoj-sta-ce-biti-sa-njenim-firmama-u-srbiji-1156514782.html
Рецесија у Немачкој, шта ће бити са њеним фирмама у Србији
Рецесија у Немачкој, шта ће бити са њеним фирмама у Србији
Sputnik Србија
Рецесија у Немачкој чије фирме у Србији запошљавају скоро 80.000 људи, не би код нас требало да проузрокује драматичне последице, ни останак људи без посла... 04.06.2023, Sputnik Србија
2023-06-04T12:01+0200
2023-06-04T12:01+0200
2023-06-04T12:01+0200
економија
србија – економија
немачке компаније
рецесија
посао
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/images/sharing/article/srb/1156514782.jpg?1685872861
Немачка је ушла у рецесију пошто је на крају првог квартала ове године, као и по завршетку претходног, њена привреда забележила негативан привредни раст. После привреде у минусу два тромесечја заредом, за економисте је то био знак да је и даље најјача привреда ЕУ и званично ушла у зрецесију.Шта нам може рецесија у НемачкојПрема подацима Немачко-српске привредне коморе с краја јануара, Немачка је највећи спољнотрговински партнер Србије и годишња трговинска размена две земље достигла је вредност од 8,3 милијарде евра. Немачке компаније у Србији запошљавају око 78.000 људи.Хоће ли се остварити предвиђања да ће тај број до краја 2024. године порасти на око 100.000, или ће рецесија, па све ако и изађе из ње у наредном кварталу, вероватно скроман привредни раст Немачке нашим запосленим у њеним фирмама у Србији запретити губитком посла?Бушатлија за Спутњик каже да можемо очекивати неке утицаје рецесије која ће у Немачкој, по његовом мишљењу , потрајати, али не верује да ће људи код нас због рецесије у Немачкој остати без посла. Зашто би се, додаје он, Немци повлачили одавде све док имају погодности у погледу јефтиних енергената и радне снаге, а држава још субвенционише њихове трошкове за плате запослених.Не да немачка државаОн подсећа да су немачке фирме овде углавном оне чији производи не иду на слободно тржиште, већ праве компоненте за компаније у Немачкој. Зато тек у случају да тамо уђу у проблеме то може да се одрази и на ове овде. Наш саговорник, међутим, не верује да ће тога бити у мери да би могло да забрине највећи број наших људи, али каже да свакако треба да нас брине из много важнијег разлога.Овај консултант за страна улагања подсећа да је још 2018. године у најразвијенијим земљама ЕУ економија већ полако успоравала, да је 2019. година завршена уласком Немачке у рецесију. Ту причу о рецесији је, како истиче, зауставила пандемија ковида која је због локдауна и пада тражње послужила као оправдање за пад привредне активности.„Након тога долази сукоб у Украјини који је, потпуно непотребном и непромишљеном европском интервенцијом према Русији, изазвао кризу енергената. Прошле године се то проширило на примарне производе, разне метале, минерале, све оно што се добијало по врло ниској цени из Русије. Сада је то знатно скупље. И сасвим је нормално да се после тако озбиљног удара са повећавањем свих цена, лако улази у рецесију“, објашњава Бушатлија.Наш проблемОн је врло скептичан да би та ситауција могла уопште да се поправи већ у следћем кварталу, нарочито у овој ситуацији када нема решења за оно што се десило, посебно у области енергената, па делом и хране.Рецесију у Немачкој и евентуално другим развијеним европским земаљама, попут Британије, коју економисти већ најављују, Бушатлија види пре свега као сигнал да се озбиљније посветимо планирању нашег економског развоја.Он је мишљења да можемо да имамо тржиште на све стране света, од Кине, преко Ирана, Саудијске Арабије, Африке, али то треба да планирамо, да знамо шта нам је сада приротет који ће дати жељени резултат за 25 година.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
србија – економија, немачке компаније, рецесија, посао
србија – економија, немачке компаније, рецесија, посао
Рецесија у Немачкој, шта ће бити са њеним фирмама у Србији
Рецесија у Немачкој чије фирме у Србији запошљавају скоро 80.000 људи, не би код нас требало да проузрокује драматичне последице, ни останак људи без посла, али би требало да буде сигнал да озбиљније планирамо економски развој земље, сматра консултант за страна улагања, Махмуд Бушатлија.
Немачка је ушла у рецесију пошто је на крају првог квартала ове године, као и по завршетку претходног, њена привреда забележила негативан привредни раст. После привреде у минусу два тромесечја заредом, за економисте је то био знак да је и даље најјача привреда ЕУ и званично ушла у зрецесију.
Шта нам може рецесија у Немачкој
Према подацима Немачко-српске привредне коморе с краја јануара,
Немачка је
највећи спољнотрговински партнер Србије и годишња трговинска размена две земље достигла је вредност од 8,3 милијарде евра.
Немачке компаније у Србији запошљавају око 78.000 људи.Хоће ли се остварити предвиђања да ће тај број до краја 2024. године порасти на око 100.000, или ће рецесија, па све ако и изађе из ње у наредном кварталу, вероватно скроман привредни раст Немачке нашим запосленим у њеним фирмама у Србији запретити губитком посла?
Бушатлија за Спутњик каже да
можемо очекивати неке утицаје рецесије која ће у Немачкој, по његовом мишљењу , потрајати,
али не верује да ће људи код нас због рецесије у Немачкој
остати без посла. Зашто би се, додаје он, Немци повлачили одавде све док
имају погодности у погледу јефтиних енергената и радне снаге, а држава још субвенционише њихове трошкове за плате запослених.
„Једино ако пропадне фирма у Немачкој па онда нема више смисла да она настави да ради овде. Али тога неће бити много, јер немачка држава гледа да преживе сви и када је рецесија у питању, тек онда се залаже да те велике фирме не пропадају“, објашњава Бушатлија.
Он подсећа да су немачке фирме овде углавном оне чији производи не иду на слободно тржиште, већ праве компоненте за компаније у Немачкој. Зато тек у случају да тамо уђу у проблеме то може да се одрази и на ове овде. Наш саговорник, међутим, не верује да ће тога бити у мери да би могло да забрине највећи број наших људи, али каже да свакако треба да нас брине из много важнијег разлога.
Овај консултант за страна улагања подсећа да је још 2018. године у најразвијенијим земљама ЕУ економија већ полако успоравала, да је 2019. година завршена уласком Немачке у рецесију. Ту причу о рецесији је, како истиче, зауставила пандемија ковида која је због локдауна и пада тражње послужила као оправдање за пад привредне активности.
„Након тога долази сукоб у Украјини који је, потпуно непотребном и непромишљеном европском интервенцијом према Русији, изазвао кризу енергената. Прошле године се то проширило на примарне производе, разне метале, минерале, све оно што се добијало по врло ниској цени из Русије. Сада је то знатно скупље. И сасвим је нормално да се после тако озбиљног удара са повећавањем свих цена, лако улази у рецесију“, објашњава Бушатлија.
Он је врло скептичан да би та ситауција могла уопште да се поправи већ у следћем кварталу, нарочито у овој ситуацији када нема решења за оно што се десило, посебно у области енергената, па делом и хране.
Рецесију у Немачкој и евентуално другим развијеним европским земаљама, попут Британије, коју економисти већ најављују, Бушатлија види пре свега као сигнал да се озбиљније посветимо планирању нашег економског развоја.
Он је мишљења да можемо да имамо тржиште на све стране света, од Кине, преко Ирана, Саудијске Арабије, Африке, али то треба да планирамо, да знамо шта нам је сада приротет који ће дати жељени резултат за 25 година.