Према његовим речима, самит НАТО показао је фундаменталне разлике запада и Украјине у приступу текућем сукобу. Како је Бел нагласио, изјава британског министра одбране Бена Воласа, да жели да види захвалност Кијева за војну помоћ, уместо критике одлуке о чланству у алијанси, указују на то да Западу постаје све „теже“ да снабдева украјинске власти оружјем, да преузима на себе све више ризика и троши све више новца.
"Умор од рата постепено пушта корене. Видимо да почиње да излази на видело истина и закулисна мишљења", рекао је стручњак.
Бел је напоменуо да би НАТО могао да одбије да прими Украјину у свој састав ако његова контраофанзива не успе.
„Ако Украјина успе да постигне напредак у наредне две недеље, онда се ситуација може потпуно променити, али се за сада о (питању чланства) у НАТО не расправља“, додао је војни посматрач.
Самит Алијансе одржан је у престоници Литваније, Вилњусу, од 11-12. јула. Према завршном саопштењу које је објавио генерални секретар Јенс Столтенберг, учесници самита донели су одлуку да не траже од Украјине да испуни Акциони план за чланство у НАТО, а такође су одобрили вишегодишњи програм војне помоћи земљи. Чланице су обећале да ће позвати Украјину у Алијансу „када сви услови за то буду испуњени“, али тек након завршетка сукоба.
Москва је више пута наглашавала да пумпање Украјине западним оружјем само продужава конфронтацију. Министар спољних послова Сергеј Лавров рекао је да су САД и НАТО директно укључени у сукоб, не само снабдевањем наоружања, већ и обуком особља за Оружане снаге Украјине на својој територији.