Резултати истраживања су објављени у научном часопису „Сензор“.
Научници су објаснили да се под концепцијом паметног града подразумева коришћење информационих технологија за управљање градском средином. Циљ ових градова је да животе становника учине удобнијим и безбеднијим, као и да штеде ресурсе и простор. Као пример се наводи улично осветљење које се аутоматски укључује.
Паменти град се састоји од великог броја елемената, међу којима је видео надзор, систем за позивање у хитним случајевима, биометријски системи, градске и банкарске услуге, интелигентни транспорт и друго. Требало би да испуњава следеће захтеве, а то су брза веза, поузданост и сигурност података.
Научници Севернокаваског универзитета су у сарадњи са колегама из Института за системско програмирање Руске академије наука, Мексика, Репубике Кореје и Уругваја, формирали поуздан протокол веза за концепт паметног града.
Према њиховим речима, он повећава отпорност мрежа на нападе различитих врста, укључујући неовлашћено пресретање, фалсификовање порука, грешке, неуспехе у повезивању мрежа, губитак информација у случају напада или несрећа, али и омогућава оптимизацију ресурса за подршку паметног града.
Експерти су објаснили да је протокол заснован на модификације маршруте мрежа МАНЕТ (Mobile Ad hoc Networks) у којој сваки њен чвор учествује у маршрути прослеђивањем података другим чворовима.
„У таквим мрежама нема потешкоћа приликом постављања инфраструктуре и администрације, што омогућава уређајима да формирају мреже и истог тренутка се повежу са њима“, рекао је научник Центра рачунарске математике и паралелног програмирања супер-компјутера СКФУ Андреј Гладков.
Првобитно је МАНЕТ произведен за мреже мале јачине, на пример, за повезивање у спасилачким операцијама како би људи могли оперативно да размењују краће поруке.
Појаснио је да се приликом шифровања информација кључ дели између свих уређаја учесника. Како би се кључ поново добио и дешифровале информације, потребно је да сви учесници дају свој део поруке. У случају да неко пресретне информације, он неће моћи да користи посебан фрагмент поруке.
Према речима научника, такав приступ нема ограничења која имају традиционалне методе шифровања у циљу сигурног преноса информација. Осим тога, на овај начин се смањује вишак података, што смањује количину опреме великих габарита, штеди енергију и количине архивирања порука.
Гладков је закључио да је наредни задатак научног колектива усавршавање и тестирање протокола и мреже.