Окружно јавно тужилаштво Бања Лука примило је 7. јула пријаву коју је поднео председник Република Српске Милорад Додик против Кристијана Шмита, такозваног високог представника у Босни и Херцеговини. Тужилаштво је по пријему пријаве формирало предмет и доделило га у рад поступку.
Право на страни Додика и РС
У исто време, Тужилаштво БиХ против председника РС Милорада Додика и службено је отворило истрагу због потписивања указа о проглашењу Закона о неспровођењу одлука Уставног суда БиХ на територији РС и Закона о забрани објављивања одлука високог представника у БиХ у Службеном гласнику РС. Односно, како је наведено, због рушења Дејтона и Уставног суда БиХ.
Политиколог из Бањалуке Анђелко Козомара каже да о томе ко је у праву - Шмит или Додик и највећи правни умови имају велику дилему.
„Ако гледамо по томе да Шмит није добио одобрење да обавља функцију високог представника у БиХ од СБ УН како је то предвиђено Дејтонским споразумом и Анексом 10, онда је Додик сто посто у праву. Јер ако се тако посматра испада да је Шмит на тој функцији по налогу Савета за имплементацију мира, тела које нигде није предвиђено Дејтонским споразумом,“ каже он.
С друге стране, истиче Козомара, веома је непредвидиво који ток може све ово да узме.
Шмит ће морати да приложи доказ
„Ако се сећате, управо је главни тужилац суда БиХ рекао да нема кривичног дела у томе што је неко одлучио да не признаје Шмитове одлуке. Тако да са те стране ће бити интересантно како ће поступити поводом ове пријаве,“ додаје Козомара.
Какао каже, да ситуација није чиста доказ је и то да Министарство спољних послова БиХ није проследило писмо које је Жељка Цвијановић као тада председавајућа Председништва БиХ упутила СБ УН са питањем да ли је Кристијан Шмит легално изабрани високи представник или не.
„Чињеница да је то писмо завршило у некој фиоци је само показатељ да су и Бошњаци свесни да Шмитов положај није по правилима, али им он одговара, све док ради против Срба,“ истиче Козомара.
Према његовим речима, Шмит који вероватно стоји иза свега себи даје за право да инсинуира пријаве за некога кога је народ легално изабрао на легалним и признатим изборима.
„Република Српска је сада у правно – политичкој офанзиви за одбрану свог статуса и за сређивање стања у БиХ који су годинама хаотични и наносе велику штету не само РС већ и целој БиХ , посебно због приступних преговора за улазак у ЕУ,“ констатује Козомара.
Лажно представљање
Уз Додика ће Тужилаштво БиХ ислеђивати и Милоша Лукића, в.д. директора Службеног гласника РС, који је наложио објављивање поменутих закона у Службеном гласнику РС иако их је пре тога тзв. високи представник Кристијан Шмит учинио ништавним.
Додик се позвао на то да се Шмит, у намери да се Републици Српској нанесе штета, “лажно представља као службено лице” знајући да није именован у складу с Анексом 10 Дејтонског мировног споразума.
„Тиме је он починио кривична дела неовлашћено бављење одређеним занимањем и лажно представљање по члановима 310 и 313 Кривичног законика Републике Српске,“ навео је Додик.