До сада је свет живео подељен у два табора. Међународна расподела рада је била таква да су се производи са високом додатом вредношћу углавном производили у земљама које представљају језгро Европске уније и у Сједињеним Америчким Државама. Док се део производио у Јапану.
„Међутим, земље које су давале сировине су у ствари то чиниле бесплатно, па је економија као што је била Немачка после Другог светског рата успела да постигне трговински вишак и живела је са њим све до прошле године“, рекао је економиста.
Истакао је да је Европа почела да купује сировине преко посредника. На пример, Индија, Саудијска Арабија и сада увозе гас и нафту из Русије. Све ово се затим препродаје Европи, наравно, уз одговарајућу маржу. То значи да ове сировине постају скупље и конкурентност опада.
Додао је да је ЕУ прошле године остварила рекордни трговински дефицит који раније није постојао у њеновој историји - 432 милијарде евра.
„То значи да би ЕУ требало да негде добије финансије. Једина варијанта је да то буде на рачун зајмова. Може се пронаћи неко споља који би могао да кредитира ове зајмове, али сада то нико не жели. Они се могу финансирати и изнутра, а то је као змија која једе свој реп. Овај процес се не може наставити бесконачно. Зато кажем да ће ова година бити прилично неповољна“, закључио је бугарски економиста.