Новак Ђоковић почео је фантастично меч против Карлоса Алкараса у финалу Вимблдона, а његова сигурност подсетила је на ону из Париза где је у финалу Ролан Гароса савладао младог Шпанца.
Оно што није било исто јесте игра Алкараса који овога пута није имао грчеве, нити се уплашио већ је показао да је највећи таленат данашњице. Томе јесу претходили напорни физички тренинзи, али се иза тога крила и важнија припрема која се тицала менталне снаге.
Хуан Карлос Фереро, открио је да пред финале да ће дати све до себе да млади Шпанац не гледа у телефон дан пред меч и не чита разне наслове о томе ко је фаворит и ко има веће шансе да освоји трофеј.
„Радићемо ,ало више него што смо радили, нема потребе за стварањем нове рутине. Имаћемо опуштен дан, мало теретане, да буде свеж. Покушаћемо да га држимо подаље од телефона, од било чега што је споља. То је наш посао. Не знам да ли ћемо то постићи јер је то изгубљена битка, али сам га јуче саветовао да покуша да се клони свега што се говори о финалу“, рекао је Фереро дан уочи Алкарасовог и Ђоковићевог меча.
Да се другачије спремао него у Паризу потврдио је и Карлос.
„Jа сам потпуно другачији играч од Ролан Гароса. Од тог тренутка сам доста одрастао. Извукао сам поуке из тог меча. Мало сам се психички припремао. Могао сам да се носим са притиском, живцима, боље него у Паризу“, рекао је Алкарас после финала.
Да је 20-годишњи Карлос пред финале читао о томе колико је Новак непобедив на Вимблдону или о томе да има шансе да победи највећег тенисера свих времена вероватно би му се као у Паризу створио велики притисак.
Искусни Фереро и сам је био успешан тенисер и нашао је сјајно решење за младог тенисера који вероватно као и велики део млађих генерација воли да проводи време на друштвеним мрежама.
Новак је овај рецепт одавно знао, али овога пута тај рецепт био је делотворнији за 16 година млађег тенисера чија победа још више добија на значају јер је тако рано показао менталну стабилност.
У будућности ће управо због оваквих приступа Алакрас сигурно бити један од ментално јачих играча, иако је тешко поверовати да би у томе могао да надмаши Новака. Не само због тога што не би умео већ због тога што се Карлос не сусреће са таквим недаћама какве прате Ђоковића.
У финалу је поново слушао срамне звижудке, публика се понашала чини се никад горе, а Новак је и даље био на терену и покушавао да се врати, што је и успевао у неким тренуцима. Шпанац има среће по том питању јер делује да није омржен па ће тако очигледно где год оде имати велику подршку публике која ће му само бити додатни извор за јачање менталне снаге.