После филмова „Мртав ладан“, „Читуља за Ескобара“, „Потера за сре(ћ)ком“, „Патуљци са насловне стране“, редитељ Милорад Милинковић је одлучио да сними политички трилер о атентату на кнеза Михаила Обреновића 1868. године у Кошутњаку.
„Моја борба са том историјском причом траје већ десетак година и коначно је дошло време да се то реализује. Две године смо радили на том филму и успели смо да завршимо прошле године. Постпродукција ће ускоро бити готова. Биће филм и мини серија“, открива Милинковић за Спутњик.
Кнез Михаило у ентеријеру, око 1856. год. Сликано највероватније у Милошевој кући у Бечу. Дело Анастаса Јовановића, пионира српске и светске фотографије
© Фото : Википедиа/Јавно власништво
Прстом у налогодавца атентата
Сценарио је писао са Драгољубом Стојковићем:
„Све што се види у филму је историјски тачно. Има ситница у којима смо себи допустили слободу, па рецимо атентаторе су стрељали по групама, ми у филму их стрељамо одједном. Све остало је врло прецизно и тачно историјски урађено“.
Милинковић каже да је себи дао слободу једино да попуни рупе у оним сегментима који су остали непознати:
„Тамо где се не зна шта се дешавало, ми смо дали своје мишљење. Као код већине атентата, а овај је можда био преломан за Србију, знају се извршиоци, али се нагађа ко би могао да стоји иза тога. Ја сам ту себи дао слободу да покажем прстом. Нисам правник и не требају ми докази. Просто смо се водили чињеницом ко највише добија од смрти кнеза и које би стране службе могле бити уплетене у то, како обично бива код нас“.
Фасцинантан животна прича
Филм прати последњих седам дана у животу кнеза Михаила:
„У флешбековима се враћамо на неке кључне ствари које је он урадио као што је предаја кључева Београда, избацивање турске војске из Србије први пут после Косовског боја, његов однос са оцем. Не можете заобићи неке значајне догађаје у животу кнеза Михаила, али сама радња се одвија последњих седам дана његовог живота“.
Милорад Милинковић
© Sputnik / Марија Јаковљевић
До сада није снимљен филм о једном од најзначајнијих српских владара, а Милинковић указује на његову инспиративну животну причу:
„Када су почели да се снимају филмови код нас, на власти је била супарничка династија Карађорђевић која није била благонаклона према Обреновићима. После су дошли комунисти и тада је свака династија постала небитна, а цео Михаилов политички и приватни живот је веома занимљив. Фасцинантна је његова борба за власт као и политичка позадина његовог убиства“.
Модеран и образован државник
Михаило, други син кнеза Милоша и Љубице Обреновић, два пута је био на челу Србије. Збачен је са власти 1842. у буни коју је водио Тома Вучић Перишић, након чега је путовао Европом и оженио се грофицом Јулијом Хуњади.
Након што је на Светоандрејској скупштини збачен кнез Александар Карађорђевић, Михаило се вратио у Србију и по очевој смрти 1860. године по други пут постао кнез Србије. На престо се вратио као зрео и образован државник.
„Он је ослободио Србију од Турака. Саградио је Народно позориште, реформисао војску и државу. Као резултат вишевековне пропаганде што супарничке династије, што комунистичке власти, владало је мишљење да је на српском двору 19. века била свињарска династија, што апсолутно није тачно. Михаило је био у контакту са најважнијим личностима тог доба, приман на другим дворовима као и било који европски владар. У Београд је прво стигао валцер па десет година касније ћевапи, али то се заборавља. Били смо као било која модерна европска држава у том тренутку“, истиче Милинковић.
Сцена из филма и серије „Што се боре мисли моје“
© Фото : Уступљено Спутњику
Саговорник Спутњика каже да је Михаило Обреновић највероватније убијен зато што је покушао да уради оно што ће 44 године касније урадити Карађорђевићи:
„Направио је чувени Балкански савез са Грцима, Бугарима, Румунима, Црногорцима који није профункционисао баш зато што је убијен и логично је очекивати да је то разлог за његово склањање. Желео је да уз помоћ тог савеза протера Турке са Балкана и да те државе буду самосталне. Ко зна шта би било да је остао жив“.
Нема Србина који ће подићи руку на мене
Руководио се ставом да је закон највиша воља у Србији и апсолутистички је владао.
„Као са сваком влашћу, некоме се то свиђа, некоме не, али он је много учинио за Србију. Упозоравали су га да се спрема атентат на њега. Сви су му причали да се шаљу новци за атентат, да је све спремно, да не сме сам да шета по Кошутњаку. Он је тврдио – 'Нема Србина који ће подићи руку на мене. Мене народ воли. Ослободио сам их од Турака'. То је тачно, али доста наивно, испоставиће се“, примећује Милинковић.
Био је образован човек, песник и мецена српских књижевника:
„Говорио је четири-пет језика. Последње речи су му биле на француском језику. Драган Мићановић га игра и искористили смо његово одлично знање енглеског језика да у филму и серији говори са енглеским конзулом. Михаило је био довољно образован да је могао то да ради“.
Што се боре мисли моје
Написао је и једну од најлепших љубавних песама 19. века – „Што се боре мисли моје“ која је наслов филма:
„Има једна сцена пред крај, шета са Катарином Константиновић и она му помене ту песму и он јој каже – 'Не боре се више. Победиле су. Сада је све у реду'. Убрзо после тога је убијен. Он је покушавао да се разведе од Јулије и ожени Катарином, али је имао проблем са црквом јер су били род. Тако да имамо и љубавну причу. Он је ту песму написао у младости у изгнанству и никада није хтео да каже коме је посвећена. Волеле су га жене, био је романтичан, заљубљиве природе. Изразито леп, песник, говорио језике и још владар тако да је имао доста љубавних авантура. Није му било мило што је касније Корнелије Станковић направио музику на његове стихове и што се певала по кафанама. Постала је хит“.
Екипа филма и ТВ серије „Што се боре мисли моје“ на сету
© Фото : Уступљено Спутњику
Свака добра прича, наглашава Милинковић, важно је да се исприча, а наводи и додатне разлоге за ову:
„Треба да се разреши мит о томе да смо били свињарска династија и о том мраку Србије19. века. После Михаиоловог убиства Миливоје Петровић Блазнавац држи конференцију за штампу и каже - 'Убице ће бити оштро кажњене. Судбина ових злотвора ће показати да у Србији нико више никада неће моћи да убија њене најбоље људе'. Зато је важно да се ова прича погледа“.
Поред Драгана Мићановића, у филму играју Небојша Дугалић (Блазнавац), Јана Ивановић (Катарина Константиновић), Наташа Нинковић (Михаилова сестра од стрица Анка Констатиновић), Милош Тимотијевић (главни полицајац) и други.
Планирано је да филм буде најпре приказан у августу на Филмским сусретима у Нишу, а потом организована биоскопска премијера 21. септембра, пет дана након обележавања 200 година од рођења кнеза Михаила Обреновића.