Како су Турци потиснути на југ Србије: Последњих седам дана кнеза Михаила - пред вама
17:30 08.06.2022 (Освежено: 17:32 08.06.2022)
© Фото : Уступљено Спутњику
Пратите нас
Има тај тренутак пред само убиство када на Катаринино питање: „Да ли ти се још боре мисли?“, кнез Михаило одговара: „Не, победиле су“. И у следећем тренутку су га убили, открива детаљ из управо завршеног филма и ТВ серије „Што се боре мисли моје“ сценариста Драгољуб Стојковић.
Главни јунак ове узбудљиве приче коју је написао заједно са редитељем Милорадом Милинковићем а коју ћемо премијерно гледати крајем године је кнез Михаило, а њена радња смештена је у седам последњих дана кнезовог живота.
Лајт мотив – борба за ослобођење од Турака
„Снимили смо филм и серију у пет епизода и сад смо у фази постпродукције“, каже Стојковић.
Иако прича прати седам последњих дана у животу кнеза Михаила, Стојковић каже да су кроз флешбекове дати и сви битни догађаји који су обележили Михаилову владавину.
„Испратили смо фактографију али смо је преплели са фикцијом, да буде занимљивије. Оно што је лајт мотив ове приче је кнезова борба за ослобођење од Турака, то је најважније што је урадио: извео је Турке до југа Србије, ослободио пет градова. И та борба за слободу је стожерна у причи о Михаилу Обреновићу“, открива Стојковић.
Један од важних сегмената је, каже косценариста, и љубавна прича између Михаила и његове 26 година млађе веренице.
„Михаило је убијен непосредно после веридбе са Катарином Константиновић. Многи су га оптуживали будући да му је она била рођака, иако у том тренутку у целом свету, поготово у племићким и владарским породицама, то није било тако необично. Као ни то што је била толико млађа. У нашем фокусу су биле њихове емоције, али такође и средина која на то гледа – како гледа.“
Према његовим речима, Михаилови противници су користили ову љубавну причу као спин, као лош пи-ар, чега је и сам кнез био свестан.
Сцена из ТВ серије „Што се боре мисли моје“
© Фото : Уступљено Спутњику
Михаила би искористили и више да су могли
„Био је то човек којег би искористили и више да су могли, једноставно је заузимао такву позицију да је било логично да буде нападан. Михаило је свега био свестан, и намера и злоупотреба. Рецимо, то његово ослобађање Србије од Турака и савез са Бугарима, Грцима и Црногорцима учинило је да његов највећи проблем буде Аустроугарска, већи него Турска која је била у опадању. Аустроугарска је била у страху од својих потчињених народа, прибојавала се да ће - ако се Срби, Грци, Бугари ослободе од Турака - и Чеси, Словаци, Хрвати… хтети своје државе. И учинили су све да то осујете“, објашњава Стојковић.
У филму је, каже, уочљив и тај политички контекст, важан за разумевање времена и прилика.
„Описали смо то кроз разговоре конзула, рецимо кроз Михаилову свађу са британским конзулом… Ту и Чукур чесма има велику улогу, као нешто што је Михаило искористио. Јер тад, после убиства детета, велике силе просто нису могле да кажу ништа у корист Турске. Краљица Викторија је била једна од оних који су помогли српском кнезу да постигне договор потписан 1867. кад су Турци предали кључеве Београда и изашли из осталих градова.“
„Неће мене Срби“
Да је јунак ове приче, поред тога што је изузетан и трагичан, недвосмислено је и у овом филму.
„Михаило је свакако трагичан, то се све време провлачи. Анастас Јовановић који му је био двороуправитељ, па Никола Христић који је био министар полиције и премијер, све време су га упозоравали јер се претпостављало да ће бити покушан атентат. Михаило није хтео да поверује. Тог дана кад су га убили није повео пратњу, говорио је „неће мене Срби“. На крају су га убили браћа Радовановићи и још неколико њих.“
О сцени атентата, Стојковић каже да је урађена недалеко од места где се он заиста и догодио.
„Водили смо се оним цртежом фотографијом атентата који постоји и отишли на место убиства, где је сада споменик. Прошли смо кроз Кошутњак, нашли јако слично место и ту снимили сцену атентата.“
Екипа филма и ТВ серије „Што се боре мисли моје“ на сету
© Фото : Уступљено Спутњику
На питање колико је било тешко савладати све те важне чињенице а истовремено причу учинити и филмичном и уверљивом, Стојковић каже да је првобитно редитељ Милинковић написао сценарио за филм који се тицао самог убиства Кнеза Михаила.
„ Одлучили смо ипак да правимо и серију и причу `раширили` тако што сам ја узео ликове из моје књиге која се бави атентатом на краља Милана. Преко лика једног полицајца кога сам само померио двадесет година приказао сам народ, тадашњи Београд, практично стање у Србији. Он на крају покушава да спречи атентат, трчи ка кочијама, али не стиже на време. Позадина кнезовог убиства никада није расветљена. Зна се да су га убили браћа Радовановић, Спасоје Рогић, Лазар Марић и још неколико њих. Али су они били такви људи који сами баш никако нису могли то да ураде. Гледали смо ко је ту могао да има највише користи. Дефинитивно Аустроугарска и Миливоје Петровић Блазнавац.“
Није био благ, ипак је то Милошев син
После снимљеног материјала Драгољуб Стојковић каже да је задовољан учињеним.
„Када сам видео сцену у којој Милош Тимотијевић (полицајац Чогурић) и Небојша Дугалић (Блазнавац) девет минута у даху причају, мени је то било савршено. Ту је и Наташа Нинковић која игра Анку Константиновић, млада и популарна Јана Ивановић која игра њену ћерку. Посебно су ме `купили` млади глумци, а има их доста.“
Наравно да снажан утисак оставља и глумац који се нашао у насловној улози - Драган Мићановић.
„Што се каже – разбио је! Није једноставно играти кнеза. Њега сви сматрају неким благим човеком, иако он уопште није био такав, бар из овога што ја видим. Био је пристојан, образован човек, то се зна. Али не би Турци отишли да је он био благ. Ипак је он био син Милоша Обреновића, мора неки ген да има од онаквог човека.“
