Ово је мишљење историчара Драгослава Илића из Института за истраживање рата, ратних злочина и тражења несталих лица из Санског Моста, на одлуку тамошњих власти да у парку у коме су 1941. године немачки окупатори обесили убијене Србе, направе спомен-парк Алагићу.
„Садашње власти желе да измене симболику тог парка уклањајући свест о страдању Срба за време Другог светског рата, а дајући име парку по човеку који је командовао корпусом западно-крајишке општине и учествовао у прогону на стотине хиљада Срба од 1990. до 1995. године,“ истиче Илић.
Како каже, суштина овог потеза власти у Санском Мосту је промена симболичке садржине једног места страдања Срба.
„Срби који су обешени у том парку нису ту и стрељани већ мало даље код Железничког моста, али су њихова тела обешена на та дрвећа, у том парку, као знак опомене,“ истиче он.
Негирање српских жртава
Срби који су страдали тада судеоници су првог оружаног отпора фашистима и припадницима НДХ у овом граду, иако се нигде не води званично заведено место на коме су фашисти починили злочин.
„Чињенице су утврдиле да су немачке окупаторе прво напали припадници НДХ, где су погинула два њихова војника, а усташе су то приписале Србима, обични грађанима. Немци су као одмазду убили Србе и обесили их на дрвеће. То је била порука да не сме нижа раса да се усуди да се супротстави вишој раси,“ објашњава наш саговорник.
Он додаје да се помиње могућност да је тадашњи срески начелник из редова НДХ организовао заправо своје људе који су пуцали на немачку колону, да би изазвали репресивне мере Немаца према српским грађанима.
„Прича је доста замршена, али оно што је данас важно јесте да власти у Санском Мосту покушавају изменити симболику парка. Сам парк никада није носио имена обешених и убијених Срба званично, али и данас има симболику тог фашистичког потеза је су Срби данима висили на том дрвећу како би застрашили грађане што је требало да предупреди неку могућност даљег отпора“ истиче наш саговорник.
По његовим речима, у Санском Мосту сада живи само око три одсто Срба иако их је пре рата било десет пута више.
Алагић оптужен за зверства
Према хашкој оптужници, Мехмед Алагић осумњичен је да је током рата вршио убиства, окрутно поступао и командовао безобзирним разарањем градова, насеља и села. Осумњичен је и за пљачку имовине, као и наношење штете православним верским објектима.
Умро је 2003. године, након чега је Хашки суд обуставио процес против њега.
„Нека наша удружења из РС су већ уложиле жалбе код међународних удружења која се баве фашистичким злочинима и покушаће да аргументима и доказима шта се десило на том месту, сачувају парк од подизања споменика човеку који је прогањао Србе,“ напомиње Илић.
Иначе, општинске власти у Санском Мосту планирају да уложе око 100.000 евра у спомен парк, који би носио Алагићево име.
Из Одбора за заштиту права Срба у Федерацији БиХ затражили су поништавање јавног позива за изградњу спомен-парка.