Доказа у прилог овој тези има највише на Блиском истоку, Азији или Египту. Али шта је са Европом? Оваквих артефаката на европском тлу нема много, стога су научници решили да их нађу.
У потрази за небеским гвожђем
Тим геолога који је предводио Бед Хофман из Природњачког музеја и Универзитета у Берну у Швајцарској је испитивао археолошка налазишта за која је познато да је у њиховој близини пао гвоздени метеорит. Када су прегледали налазе из Меригена у данашњој Швајцарској, локалитету ископаваном током 19. века, један артефакт им је запао за око.
Гвоздени врх стреле у дужини од 39,9 милиметара и тежине скоро 3 грама је како ће се испоставити космичког порекла. Његов састав је идентичан оном који се проналази код споменутих метеорита, али када су га упоредили са откривеним у пољу Тванберг - испоставило се да није одатле.
Даљим анализама схватили су да он припада ИАБ метеоритима, што им је олакшало даљу потрагу - у Европи их је пало само три. Коначан резултат - припада оном из Калијарева у Естонији, удаљеног 1.600 километара. Друге информације су се такође поклопиле, он је пао на Земљу пре 3.500 година, док је врх датован на основу типа и околних налаза између 900. и 800. године п.н.е.
Испоставило се да су научници овим открићем, нашли још један доказ о трговачким путевима који су омогућили да неколико фрагмената гвозденог метеорита пређе раздаљину од 1.600 километара. Претпоставка је да су путовали истим рутама којима је стизао и балтички ћилибар, пренела је „Национална географија“.
Резултати истраживања су објављени у часопису Journal of Archaeological Science.