https://sputnikportal.rs/20230803/nebesko-gvozdje-naucnici-tvrde-da-su-otkrili-tajnu-strele-iz-bronzanog-doba-foto-1159471674.html
Небеско гвожђе: Научници тврде да су открили тајну стреле из бронзаног доба /фото/
Небеско гвожђе: Научници тврде да су открили тајну стреле из бронзаног доба /фото/
Sputnik Србија
Гвоздени метеорити су најчешћи на нашој планети, а као што им само име и каже они су већим делом сачињени од гвожђа и мешавине других метала. Научници верују... 03.08.2023, Sputnik Србија
2023-08-03T23:00+0200
2023-08-03T23:00+0200
2023-08-03T23:00+0200
наука и технологија
наука и технологија
археологија
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/08/03/1159472080_0:67:1280:787_1920x0_80_0_0_2e5f0296c6689fcf119a3afef0de3080.jpg
Доказа у прилог овој тези има највише на Блиском истоку, Азији или Египту. Али шта је са Европом? Оваквих артефаката на европском тлу нема много, стога су научници решили да их нађу.У потрази за небеским гвожђемТим геолога који је предводио Бед Хофман из Природњачког музеја и Универзитета у Берну у Швајцарској је испитивао археолошка налазишта за која је познато да је у њиховој близини пао гвоздени метеорит. Када су прегледали налазе из Меригена у данашњој Швајцарској, локалитету ископаваном током 19. века, један артефакт им је запао за око.Гвоздени врх стреле у дужини од 39,9 милиметара и тежине скоро 3 грама је како ће се испоставити космичког порекла. Његов састав је идентичан оном који се проналази код споменутих метеорита, али када су га упоредили са откривеним у пољу Тванберг - испоставило се да није одатле.Даљим анализама схватили су да он припада ИАБ метеоритима, што им је олакшало даљу потрагу - у Европи их је пало само три. Коначан резултат - припада оном из Калијарева у Естонији, удаљеног 1.600 километара. Друге информације су се такође поклопиле, он је пао на Земљу пре 3.500 година, док је врх датован на основу типа и околних налаза између 900. и 800. године п.н.е.Испоставило се да су научници овим открићем, нашли још један доказ о трговачким путевима који су омогућили да неколико фрагмената гвозденог метеорита пређе раздаљину од 1.600 километара. Претпоставка је да су путовали истим рутама којима је стизао и балтички ћилибар, пренела је „Национална географија“.Резултати истраживања су објављени у часопису Journal of Archaeological Science.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, археологија, друштво
наука и технологија, археологија, друштво
Небеско гвожђе: Научници тврде да су открили тајну стреле из бронзаног доба /фото/
Гвоздени метеорити су најчешћи на нашој планети, а као што им само име и каже они су већим делом сачињени од гвожђа и мешавине других метала. Научници верују да су сва гвоздена оруђа и оружја из бронзаног доба направљена од овог материјала.
Доказа у прилог овој тези има највише на Блиском истоку, Азији или Египту. Али шта је са Европом? Оваквих артефаката на европском тлу нема много, стога су научници решили да их нађу.
У потрази за небеским гвожђем
Тим геолога који је предводио Бед Хофман из Природњачког музеја и Универзитета у Берну у Швајцарској је испитивао археолошка налазишта за која је познато да је у њиховој близини пао гвоздени метеорит. Када су прегледали налазе из Меригена у данашњој Швајцарској, локалитету ископаваном током 19. века, један артефакт им је запао за око.
Гвоздени врх стреле у дужини од 39,9 милиметара и тежине скоро 3 грама је како ће се испоставити космичког порекла. Његов састав је идентичан оном који се проналази код споменутих метеорита, али када су га упоредили са откривеним у пољу Тванберг - испоставило се да није одатле.
Даљим анализама схватили су да он припада ИАБ метеоритима, што им је олакшало даљу потрагу - у Европи их је пало само три. Коначан резултат - припада оном из Калијарева у Естонији, удаљеног 1.600 километара. Друге информације су се такође поклопиле, он је пао на Земљу пре 3.500 година, док је врх датован на основу типа и околних налаза између 900. и 800. године п.н.е.
Испоставило се да су научници овим открићем, нашли још један доказ о трговачким путевима који су омогућили да неколико фрагмената гвозденог метеорита пређе раздаљину од 1.600 километара. Претпоставка је да су путовали истим рутама којима је стизао и балтички ћилибар,
пренела је „Национална географија“.
Резултати истраживања су
објављени у часопису
Journal of Archaeological Science.
