Овако део извештаја о људским правима у Србији који се односи на слободу медија коментарише главни уредник сајта „Пиштаљка“ и некадашњи председник Удружења новинара Србије Владимир Радомировић.
Подсећамо, у извештају ЕУ између осталог се каже да су у неколико случајева напада и претњи медијским професионалцима, полиција и тужилаштво брзо реаговали, али да је потребно додатно ојачати у пракси свеукупно окружење за несметано остваривање слободе изражавања, пошто, како се оцењује, случајеви претњи и насиља над новинарима и даље изазивају забринутост.
Извештај би био повољнији када би Србија забранила руске медије
На питање које открива скандалозни парадокс, да ли би извештај о медијима био повољнији уколико би у Србији медији чије је седиште у Русији били забрањени, Радомировић одговара потврдно.
„Сигурно би се много боље гледало на стање „људских права“ у нашој земљи. Онда би Србија добијала похвале и од ЕУ и од САД“, каже он.
Ипак, став холандског удружења новинара које је прошле године покренуло тужбу против холандске владе због забране руских медија улива наду да ће се стање и у ЕУ поправити, додаје наш саговорник.
У свим државама чланицама Уније постоје организације које се боре за слободу медија. Оне, нажалост, за сада не допиру до, како Радомировић каже, мејнстрима и до главне позорнице, али уверен је да ће стање са слободом медија у ЕУ бити много боље.
Забрињава део извештаја о КиМ
Међутим, оно што, према речима нашег саговорника највише забрињава јесте део извештаја који се тиче медијских слобода на Косову и Метохији. У том делу посебно се наводи да је ситуација на северу КиМ опасна, да у том делу царује организовани криминал и да су тамо приметни напади на медије и новинаре.
„Као да у остатку наше јужне покрајине влада мед и млеко и да је стање људских права на КиМ савршено, само је проблем север. То је заиста лицемерна политика ЕУ, која не види драстично угрожавање људских права Срба на КиМ и готово свакодневне нападе на њих, чак и на децу, који, не само да никада нису кажњени, већ се и поспешују“, коментарише Радомировић.
Такође, стање са медијима на албанском језику на КиМ врло је лоше, што се у извештају такође не види, већ се напомиње како је у делу КиМ са већинским албанским становништвом развијена слобода медија, додаје он.
„Заиста је јасно да је на овај извештај о људским правима умногоме утицала политика, а сама ЕУ тренутно има огроман проблем са људским правима миграната, који у хиљадама страдају покушавајући да се домогну ЕУ, а у многим случајевима те трагедије се дешавају у присуству власти“, закључује Радомировић.