https://sputnikportal.rs/20230803/sta-pise-pise-u-izvestaju-eu-o-ljudskim-pravima-u-srbiji-situacija-ne-severu-kim-ostala-izazovna-1159443271.html
Шта пише пише у извештају ЕУ о људским правима у Србији — ситуација не северу КиМ остала изазовна
Шта пише пише у извештају ЕУ о људским правима у Србији — ситуација не северу КиМ остала изазовна
Sputnik Србија
Европска унија објавила је Извештај о људским правима за 2022. годину у ком се наводи да је законодавни и институционални оквир Србије за очување основних... 03.08.2023, Sputnik Србија
2023-08-03T08:53+0200
2023-08-03T08:53+0200
2023-08-03T08:53+0200
србија
србија
србија – политика
косово и метохија (ким)
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/05/18/1137653846_0:0:1920:1080_1920x0_80_0_0_e36cb15d380c6251ace45ad9c7f65744.jpg
У извештају се напомиње да је Србија усвојила нове стратегије за инклузију и борбу против дискриминације Рома, као и акционе планове за родну равноправност.„У том погледу Србија треба да ојача институције за људска права издвајањем неопходних финансијских и људских ресурса, и успостављањем процедура које ће обезбедити поштовање пресуда Европског суда за људска права, као и његових привремених мера“, пише у извештају, објављеном на сајту Европске службе за спољне послове.Додаје се да су у неколико случајева напада и претњи медијским професионалцима, полиција и тужилаштво брзо реаговали, али да је потребно додатно ојачати у пракси свеукупно окружење за несметано остваривање слободе изражавања, пошто, како се оцењује, случајеви претњи и насиља над новинарима и даље изазивају забринутост.Од кључног значаја је да се, како стоји у извештају, преостале и нове препоруке Канцеларије за демократске институције и људска права и тела Савета Европе у потпуности имплементирају, у транспарентном процесу, много пре било каквих нових избора и уз укључивање и консултације стручног цивилног друштва организације.На Косову корупција и организован криминалКада је реч о тзв. Косову, у извештају пише да ситуација на северу и даље изазовна, посебно у смислу корупције, организованог криминала и услова за слободу изражавања, укључујући и нападе на медијске раднике.Поменуто је и „масовно иступање“ Срба са КиМ из јавних институција, а потом и постављање барикада које је, како се оцењује, негативно утицало на безбедносну ситуацију и владавину права на северу где правосудни систем и полиција раде са веома смањеним капацитетом, као и да, у том смислу, ЕУ наставља да олакшава дијалог о нормализацији односа Београда и Приштине.Напомиње се и да су се у односима две стране понављале кризе и током 2022. године и да ситуација на терену остаје крхка.Упркос томе, у извештају се поздравља то што су две стране 2022. године усвојиле Мапу пута за имплементацију енергетских споразума, са којима су се договориле само за путовања са личним картама и постигле договор да се уздрже од даљег поступања по питању пререгистрације и да се омогући да се дијалог фокусира на недавни предлог ЕУ о нормализацији односа.Влади у Приштини су, како се наводи, потребни капацитети за рационализацију и надгледање политика и закона о основним правима, затим побољшање, укључујући координацију механизама за заштиту људских права, родну равноправност и права невећинских заједница, како на централном, тако и на локалном нивоу.„Док Устав штити од дискриминације на основу полне оријентације, опште прихватање и јавна свест о правима ЛГБТИ особа остаје ниска. Потребно је учинити више како би се обезбедила родна равноправност и заштита деце у пракси. Потребни су напори да се ефикасно гарантују права припадника мањина, укључујући Роме, Ашкалије и Египћане, особе са инвалидитетом и расељена лица“, пише у извештају.ЕУ наводи да су у тренутном глобалном окружењу указивали на кршења људских права и злоупотребе где год да су се оне догодиле, позивајући се на правду, одговорност и престанак некажњивости.„У мобилизацији без преседана, ЕУ је била активнија него икада раније да подвуче да су ови акти незаконити, да треба одмах да престану и да ће имати последице“, навео је шеф дипломатије ЕУ Жозеп Борељ у предговору годишњег извештаја.
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
србија, србија – политика, косово и метохија (ким)
србија, србија – политика, косово и метохија (ким)
Шта пише пише у извештају ЕУ о људским правима у Србији — ситуација не северу КиМ остала изазовна
Европска унија објавила је Извештај о људским правима за 2022. годину у ком се наводи да је законодавни и институционални оквир Србије за очување основних права углавном успостављен, и да је потребно ефикасно и доследно га спроводити. У делу посвећеном тзв. Косову, констатује се да ситуација на северу остаје изазовна.
У извештају се напомиње да је Србија усвојила нове стратегије за инклузију и борбу против дискриминације Рома, као и акционе планове за родну равноправност.
„У том погледу Србија треба да ојача институције за људска права издвајањем неопходних финансијских и људских ресурса, и успостављањем процедура које ће обезбедити поштовање пресуда Европског суда за људска права, као и његових привремених мера“,
пише у извештају, објављеном на сајту Европске службе за спољне послове.
Додаје се да су у неколико случајева напада и претњи медијским професионалцима, полиција и тужилаштво брзо реаговали, али да је потребно додатно ојачати у пракси свеукупно окружење за несметано остваривање слободе изражавања, пошто, како се оцењује, случајеви претњи и насиља над новинарима и даље изазивају забринутост.
Од кључног значаја је да се, како стоји у извештају, преостале и нове препоруке Канцеларије за демократске институције и људска права и тела Савета Европе у потпуности имплементирају, у транспарентном процесу, много пре било каквих нових избора и уз укључивање и консултације стручног цивилног друштва организације.
На Косову корупција и организован криминал
Када је реч о тзв. Косову, у извештају пише да ситуација на северу и даље изазовна, посебно у смислу корупције, организованог криминала и услова за слободу изражавања, укључујући и нападе на медијске раднике.
Поменуто је и „масовно иступање“ Срба са КиМ из јавних институција, а потом и постављање барикада које је, како се оцењује, негативно утицало на безбедносну ситуацију и владавину права на северу где правосудни систем и полиција раде са веома смањеним капацитетом, као и да, у том смислу, ЕУ наставља да олакшава дијалог о нормализацији односа Београда и Приштине.
Напомиње се и да су се у односима две стране понављале кризе и током 2022. године и да ситуација на терену остаје крхка.
Упркос томе, у извештају се поздравља то што су две стране 2022. године усвојиле Мапу пута за имплементацију енергетских споразума, са којима су се договориле само за путовања са личним картама и постигле договор да се уздрже од даљег поступања по питању пререгистрације и да се омогући да се дијалог фокусира на недавни предлог ЕУ о нормализацији односа.
Влади у Приштини су, како се наводи, потребни капацитети за рационализацију и надгледање политика и закона о основним правима, затим побољшање, укључујући координацију механизама за заштиту људских права, родну равноправност и права невећинских заједница, како на централном, тако и на локалном нивоу.
„Док Устав штити од дискриминације на основу полне оријентације, опште прихватање и јавна свест о правима ЛГБТИ особа остаје ниска. Потребно је учинити више како би се обезбедила родна равноправност и заштита деце у пракси. Потребни су напори да се ефикасно гарантују права припадника мањина, укључујући Роме, Ашкалије и Египћане, особе са инвалидитетом и расељена лица“, пише у извештају.
ЕУ наводи да су у тренутном глобалном окружењу указивали на кршења људских права и злоупотребе где год да су се оне догодиле, позивајући се на правду, одговорност и престанак некажњивости.
„У мобилизацији без преседана, ЕУ је била активнија него икада раније да подвуче да су ови акти незаконити, да треба одмах да престану и да ће имати последице“, навео је шеф дипломатије ЕУ Жозеп Борељ у предговору годишњег извештаја.
