У извештају се напомиње да је Србија усвојила нове стратегије за инклузију и борбу против дискриминације Рома, као и акционе планове за родну равноправност.
„У том погледу Србија треба да ојача институције за људска права издвајањем неопходних финансијских и људских ресурса, и успостављањем процедура које ће обезбедити поштовање пресуда Европског суда за људска права, као и његових привремених мера“, пише у извештају, објављеном на сајту Европске службе за спољне послове.
Додаје се да су у неколико случајева напада и претњи медијским професионалцима, полиција и тужилаштво брзо реаговали, али да је потребно додатно ојачати у пракси свеукупно окружење за несметано остваривање слободе изражавања, пошто, како се оцењује, случајеви претњи и насиља над новинарима и даље изазивају забринутост.
Од кључног значаја је да се, како стоји у извештају, преостале и нове препоруке Канцеларије за демократске институције и људска права и тела Савета Европе у потпуности имплементирају, у транспарентном процесу, много пре било каквих нових избора и уз укључивање и консултације стручног цивилног друштва организације.
На Косову корупција и организован криминал
Када је реч о тзв. Косову, у извештају пише да ситуација на северу и даље изазовна, посебно у смислу корупције, организованог криминала и услова за слободу изражавања, укључујући и нападе на медијске раднике.
Поменуто је и „масовно иступање“ Срба са КиМ из јавних институција, а потом и постављање барикада које је, како се оцењује, негативно утицало на безбедносну ситуацију и владавину права на северу где правосудни систем и полиција раде са веома смањеним капацитетом, као и да, у том смислу, ЕУ наставља да олакшава дијалог о нормализацији односа Београда и Приштине.
Напомиње се и да су се у односима две стране понављале кризе и током 2022. године и да ситуација на терену остаје крхка.
Упркос томе, у извештају се поздравља то што су две стране 2022. године усвојиле Мапу пута за имплементацију енергетских споразума, са којима су се договориле само за путовања са личним картама и постигле договор да се уздрже од даљег поступања по питању пререгистрације и да се омогући да се дијалог фокусира на недавни предлог ЕУ о нормализацији односа.
Влади у Приштини су, како се наводи, потребни капацитети за рационализацију и надгледање политика и закона о основним правима, затим побољшање, укључујући координацију механизама за заштиту људских права, родну равноправност и права невећинских заједница, како на централном, тако и на локалном нивоу.
„Док Устав штити од дискриминације на основу полне оријентације, опште прихватање и јавна свест о правима ЛГБТИ особа остаје ниска. Потребно је учинити више како би се обезбедила родна равноправност и заштита деце у пракси. Потребни су напори да се ефикасно гарантују права припадника мањина, укључујући Роме, Ашкалије и Египћане, особе са инвалидитетом и расељена лица“, пише у извештају.
ЕУ наводи да су у тренутном глобалном окружењу указивали на кршења људских права и злоупотребе где год да су се оне догодиле, позивајући се на правду, одговорност и престанак некажњивости.
„У мобилизацији без преседана, ЕУ је била активнија него икада раније да подвуче да су ови акти незаконити, да треба одмах да престану и да ће имати последице“, навео је шеф дипломатије ЕУ Жозеп Борељ у предговору годишњег извештаја.