Парастосу је, поред великог броја грађана, присуствовао градоначелник Београда Александар Шапић који је након завршетка положио венац на Споменик српским жртвама страдалим у ратовима 1991- 2000. године на простору бивше Југославије.
Градоначелник Београда Александар Шапић положио је венац на Споменик српским жртвама страдалим у ратовима 1991- 2000. године на простору бивше Југославије
© Tanjug / VLADIMIR ŠPORČIĆ
Шапић: „Олуја“ највећи злочин етничког чишћења после Другог светског рата
Градоначелник Београда оценио је да је хрватска војно-полицијска акција „Олуја“ највећи злочин етничког чишћења после Другог светског рата и додао да је важно да се негује култура сећања на српске жртве.
Шапић је, након парастоса страдалима у хрватској акцији „Олуја“, навео да је важно да памтимо оно што се догодило у историји, али и да не смемо да дозволимо да се слични злочини понове.
Он је након полагања венца на Споменик српским жртвама страдалим у ратовима 1991- 2000. године на простору бивше Југославије рекао да не смемо да заборавимо чињеницу да смо негде и ми погрешили када смо дозволили да нам се то деси.
„Важно је да српски народ више никада не дозволи, без обзира где се налази, да нико над њим изврши овакав злочин и етничко чишћење. Ко год да сутра буде на одговорним местима и на челу државе у овој земљи мора да буде свестан да Србија јесте матица српског народа, да морамо да водимо рачуна о свим Србима где год да се налазе и да више никада не дозволимо да нам се деси такав злочин и етничко чишћење“, рекао је Шапић.
Парастос је организовало удружење „Завичај“.
Парастос страдалима у хрватској акцији „Олуја“ у цркви Светог Марка.
© Tanjug / RADE PRELIĆ
Акција „Олуја“ је најмасовније и једно од најсуровијих етничких чишћења које се догодило у ратовима на просторима бивше СФРЈ, а у тој акцији убијено је и нестало више од 1.700 Срба, а протерано више од 250.000.
Акција је почела 4. августа 1995. године, офанзивом хрватске војске и полиције и јединица Хрватског већа одбране на подручју тадашње Републике Српске Крајине, односно Баније, Кордуна, Лике и северне Далмације, упркос томе што се та област налазила под заштитом Уједињених нација.